Izvor: Politika, 15.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Munja" na ledu
Zbog nedostatka novca neki projekti su zaustavljeni još u fazi nacrta, a neki već godinama čekaju na početak serijske proizvodnje
Dragan Lakićević jedan je od retkih civila koji nisu dobili otkaz u najvećoj srpskoj vojnoistraživačkoj ustanovi. On je diplomirani inženjer mašinstva sa 25 godina radnog iskustva u Vojnotehničkom institutu, i to na nekim od najnaprednijih projekata. Lakićević, vrhunski stručnjak, jedva sastavlja kraj s krajem sa platom od 28.000 dinara.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
U sektoru za borbena i neborbena vozila Instituta, u kome radi i Dragan Lakićević, nekada je radilo oko 160 stručnjaka. Sada ih ima samo 30, a načelnik sektora pukovnik Mladen Pantić kaže da rade na granicama mogućnosti. Upravo taj sektor poslednjih godina nudi našoj vojsci i industriji projekte koji stoje u mestu – neki su zaustavljeni još u fazi nacrta, a neki već godinama čekaju na početak serijske proizvodnje. Svi tih projekti "na ledu" su ne zbog lošeg koncepta ili nesposobnosti projektanata, već zbog nedostatka novca.
"Radimo samo neke eksperimente. To ne košta ništa", objašnjava pukovnik Pantić. Racionalizacija, radikalno smanjivanje, nemaština i promena doktrine obeležavaju sadašnjost Vojske Srbije.
U svetu vojne industrije glavni trend je konverzija postojećih sistema. Korist je višestruka – i po lokalnu industriju koja većinom obavlja takve konverzije – i po Vojsku, koja dobija savremeniji sistem – i, na kraju, po državni budžet. Kupovini novih sredstava i najbogatije zemlje pribegavaju samo kada ne postoji drugi izbor, jer je to, po pravilu, najskuplje rešenje.
Naš vojni budžet trenutno jedva da omogućava normalno funkcionisanje Vojske.
Slučajno ili namerno, novac namenjen Vojsci se preusmerava za druge svrhe. Na sajtu Vojske Srbije piše da se u 2006. godini 2,5 odsto bruto društvenog proizvoda (BDP) izdvaja za vojsku, međutim, prema rečima ministra finansija Mlađana Dinkića, izdvaja se 1,9 odsto. On je najavio da će vojni budžet porasti na 2,5 odsto BDP-a od 2007. godine. Realnost je da Vojska sada nema novca i da se ne nalazi među ekonomskim prioritetima zemlje. Zbog toga, verovatno, nije moguće očekivati da se uskoro reše pitanja vojne industrije, kao i projekata "vuk", "ris", "munja", "FAP 1118" i "tara". Realizacijom tih projekata Vojska bi uštedela sredstva, jer je uglavnom reč o konverziji postojećih sistema a ne o pravljenju ili kupovini novih.
U dokumentu "Sistem odbrane" Ministarstva odbrane RS kaže se: "Prioriteti u programskoj orijentaciji preduzeća odbrambene industrije i vojnotehničkih i naučnih ustanova jesu osvajanje savremenih informatičkih tehnologija i tehnologija za projektovanje, razvoj i proizvodnju novog streljačkog i artiljerijskog naoružanja, svih vrsta municije i nekih vrsta raketnog naoružanja, kao i modifikacija i modernizacija oklopnih borbenih vozila, školskih aviona i bespilotnih letelica".
S trenutnim izdvajanjem ispunjenje tih prioriteta ne deluje realno. VS duguje oko 5,7 milijardi dinara, a da bi normalno funkcionisala do kraja godine potrebno joj je još 1,5 milijardi dinara. Kada se saberu ta dva podatka, jasno je da će ovi, kao i mnogi drugi projekti, biti na ledu. Bar do 2007.
-----------------------------------------------------------
"Ris"
Koncept nastao saradnjom Odeljenja za specijalne jedinice Generalštaba Vojske Srbije i Vojnotehničkog instituta. Ideja je da se iskoriste i modifikuju stari kamioni TAM-110 i TAM-150, koji bi uskoro trebalo da budu povučeni iz opreme VS. "Ris", za sada, nije odmakao dalje od projektantskog stola i njegova sudbina je neizvesna zbog nedostatka finansijskih sredstava.
U ovom trenutku na parkinzima VS stoji nekoliko hiljada TAM-ova 110 i 150, od kojih su mnogi skoro potpuno novi. Ideja je da se na njihovu postojeću šasiju postavi modifikovana nadogradnja, koja bi imala i određeni stepen balističke zaštite. Raznim verzijama nadogradnje dobila bi se vrlo pokretna, višefunkcionalna, jeftina vozila, kakvih trenutno nema u VS. Za "ris" je, osim VS, zainteresovano i Ministarstvo unutrašnjih poslova, kojem bi ovakvo vozilo dobrodošlo u regionu bivše Kopnene zone bezbednosti. Vozilo je idealno i za mirovne operacije, koje su neminovnost za VS, možda već u bliskoj budućnosti. Modifikacija bi se u potpunosti mogla raditi u domaćim fabrikama.
-----------------------------------------------------------
FAP-1118
Ova, po svim merilima fantastična, mašina trebalo bi da zameni dotrajale TAM-ove 110 i 150 u Vojsci Srbije (VS). FAP-1118 je rađen po standardima međunarodnog tržišta, u sebi ima "Mercedesov" evro 3 dizel motor od 190 KS i FAP-ov menjač. U potpunosti je razvijen kod nas i u celini je zadovoljio sve zadate parametre. Stalni pogon na sva četiri točka je karakterističan za FAP-1118, za koga na našim terenima skoro da nema prepreka. Za njega su interesovanje pokazali i strani kupci, pa i iz Zapadne Evrope. Ovaj petotonac je spreman za serijsku proizvodnju koja, opet zavisi od sredstava. Ne postoji tačna procena kolike su potrebe za ovim kamionima-terencima u VS, ali se spekuliše o nekoliko hiljada. FAP se nada uspešnim civilnim modifikacijama ovog vozila, onog trenutka kada (ako) serijska proizvodnja bude počela.
-----------------------------------------------------------
"Munja"
"Munja" je modifikacija T-55, koja je entuzijazmom pojedinaca i Tehničko-remontnog zavoda Čačak uspela da dogura do pretprototipa. Ovo je univerzalno inžinjerijsko vozilo dobijeno uklanjanjem kupole sa tenka T-55 i nadogradnjom fiksnog dela za smeštaj posade. Pretprototip "munje" opslužuje tri člana posade i pet inžinjeraca, a ona može da se koristi za razminiranje terena, probijanje ili raščišćavanje puteva, izvlačenje drugih vozila... Pretprototip je završen 2004. i prvobitno je bilo najavljeno da će za potrebe tadašnje VSCG biti nabavljeno oko 60 vozila. Tokom vremena taj broj je smanjen na sadašnjih, realnih 20. Inžinjerijska varijanta "munje" nema pandana u svetu. Na sajmu naoružanja Partner 2005. u Beogradu, pobudila je veliko interesovanje stranaca. Razlog je što se "munja" dobija modifikacijom tenka T-55 koga na svetskom tržištu ima u ogromnim količinama. Cena modifikacije jednog tenka T-55 u "munju" je oko 100.000 evra. Potrebna sredstva za izradu prototipa oko 75.000 evra.
-----------------------------------------------------------
"Vuk"
Projekat je zaustavljen usred pravljenja takozvanog funkcionalnog modela. Reč je o modifikaciji vozila koje se već nalazi u naoružanju VS. Sovjetsko izviđačko vozilo BRDM-2 je pregazilo vreme. Nabavka novog sistema bi bila preskupa, a potreba postoji. Ideja je da se zadrži oklopno telo, poizbacuju mnogi nepotrebni i prevaziđeni sistemi, u vozilo ubaci najsavremenija elektronika, da se opremi i za prevoz odeljenja specijalaca i promeni motor. Konačna cena modifikacije nije poznata, ali je za izradu funkcionalnog modela potrebno oko 150.000 evra. Novi točkaš sličnih karakteristika košta od pet do sedam puta više. Tehničko-remontni zavod u Čačku je, po dogovoru sa VSCG, krenuo u realizaciju funkcionalnog modela, ali je Ministarstvo odbrane zaustavilo finansiranje i budućnost projekta je trenutno neizvesna.
-----------------------------------------------------------
"Tara"
"Tara" je malo transportno vozilo, nosivosti do 750 kilograma. To je osnovni zahtev ili karakteristika svih sličnih vojnih terenskih vozila u svetu, od britanskog "land rovera", preko ruskog UAZ-a do američkog "hamvija". Na terenskim ispitivanjima "tara" se pokazala kao izuzetno vozilo u svojoj klasi, pri čemu je bila od dva do tri puta jeftinija od uvozne konkurencije. Ceo projekat, uključujući i izradu pretprototipske partije, koštao je četiri miliona dolara, od čega je JNA dala 2,5 miliona. Godine 1991. doneta je odluka o početku serijske proizvodnje, ali je raspadom SFRJ, sankcijama i ratom sve obustavljeno. Domaća industrija je u stanju da sa domaćim i delimično stranim kooperantima proizvodi "taru" po konkurentnoj ceni. Za ovakvo vozilo postoji veliko interesovanje i na civilnom tržištu. Procenjuje se da bi reformisanoj Vojsci Srbije bilo potrebno od 1.000 do 2.000 "tara".
Aljoša Milenković
[objavljeno: 15.08.2006.]
