Izvor: Vostok.rs, 30.Dec.2012, 17:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Multikulturna prognoza za Evropu
30.12.2012. -
Problem multikulturalizma u Evropi iz godine u godinu postaje sve oštriji. Političari pokušavaju da pronađu rešenje, ali zasad bezuspešno. U međuvremenu, Evropu u poslednjih nekoliko godina bukvalno potresaju međuetnički konflikti. Stručnjaci, koje je za mišljenje upitao „Glas Rusije“ pokušavaju da shvate zašto ova raspoloženja i dalje jačaju, do čega mogu da dovedu i šta se može očekivati 2013. godine.
Na teritoriji Evrope danas živi preko >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << 20 miliona muslimana. To je svaki jedanaesti stanovnik Francuske, svaki dvadeseti stanovnik Velike Britanije i Nemačke i svaki šesnaesti u Holandiji. Stručnjaci kažu da se migranti jako loše prilagođavaju načinu života Evropljana. Ne treba zaboraviti ni ilegalne imigrante. U Francuskoj, Nemačkoj, Italiji i Španiji ima ih do 1-1,5 milion u svakoj od zemalja i ova cifra se iz godine u godinu povećava za 100 hiljada. Prvi problem migranata se sastoji u tome što oni često nastupaju samo u ulozi potrošača, ističe direktor Instituta za demografsku bezbedost Irina Medvedeva:
- Oni se asimiluju tačno onoliko koliko je to potrebno da se tu nastane, dobiju posao i pošalju decu u školu. Čak su i propisi kojima se sad potčinjavaju prolazna pojava. Vrlo brzo će prestati da im se potčinjavaju. Oni će odlučivati.
Međutim, stvar se ne ograničava samo potrošnjom. Simptomatični su nedavni događaji. Tako je početkom decembra izbio „božićni skandal“ u Danskoj. Muslimanski migranti su se izjasnili protiv organizovanja božićne jelke – tradicionalnog simbola hrišćanskog praznika. Danci starosedeoci su negodovali i postavili su drvo. U Švajcarskoj su muslimanske organizacije dugo vremena pokušavale da ubede nacionalnu aviokompaniju Swiss Air da skine krst iz logotipa. Sve je to išlo na ruku nekim „desničarskim“ partijama koje su uspele da zarade poene na nezadovoljstvu meštana zbog onih koji u njihovu zemlju dolaze s Istoka. Tako su na parlamentarnim izborima u Finskoj treće mesto po popularnosti zauzeli „Pravi Finci“, u Norveškoj je „Napredna stranka“ osvojila 22,9%, „Švajcarska narodna stranka“ – 28,9%, „Švedske demokrate“ – 5,7%, „Holandska partija slobode Gerta Vildersa“ – 15,5%, „Danska narodna stranka“ – 13,8%. Međutim, postoji verovatnoća da to neće dugo trajati, nada se stručnjak Mihail Nejžmakov:
- Sećamo se da je tačno takav talas podrške ultradesničarskih partija postojao početkom 2000-ih godina – počevši od Austrije, pa sve do Holandije. Isti ovaj Le Pen je ušao u drugi krug na izborima u Francuskoj. Ipak, u drugoj polovini 2000-ih godina ovaj talas radikal-nacionalista je splasnuo. Tako da je i sadašnji talas podrške ultradesničara najverovatnije prolaza pojava vezana za razočarenje u velike sistemsko-konzervativne partije. Vrlo je verovatno da će i sadašnji talas podrške splasnuti u narednih nekoliko godina.
Još jedan aspekat je nesposobnost aktuelnih vlasti da se izbore s posledicama svetske ekonomske krize. Nivo nezaposlenosti na teritoriji evrozone je dostigao rekordnih 12%. Pre svega pati omladina. Postoje različiti načini za pokušaj rešavanja problema „omladinske“ nezaposlenosti. Vrlo efikasno može biti osnivanje takozvane „omladinske garancije“ (youth guarantee) smatra generalni direktor Međunarodne organizacije rada (United Nation’s International Labour Organisation, the ILO) Gaj Rajder:
- Predlažem da se uvede sveopšta omladinska garancija, zahvaljujući kojoj nijedan mlad čovek neće ostati bez posla. Posle završetka škole biće mu ponuđen posao ili praksa u proizvodnji. To je zapravo vrlo korisna mera za vladu. Po našim procenama, to je svega 0,5% ukupnih državnih troškova. Iskustvo zemalja kao što su Švedska i Finska u kojima je ovaj projekat započet pokazuje da je to vrlo uspešna šema. Ona se isplaćuje vrlo brzo.
Ipak, to ne može da reši problem i da stvori mehanizme za budućnost. Ekonomska kriza je nanela prejak udarac evropskom blagostanju i mnogi pokušavaju da makar deo krivice prebace na migrante. Zato je Evropa naišla na klupko protivrečnosti i 2012. godina nije postala prekretnica, kaže naučni saradnik Instituta za sociologiju RAN Kiril Podjačev:
- Ove godine nijedan konflikt i nijedna tendencija nisu rešeni. Zato će sve to pre ili kasnije izbiti ili će biti pronađeno neko nenasilno rešenje. Međutim, zasad se ne vide takvi pokušaji. Postoje samo pokušaji da se prećuti, da se sakrije, odloži, da se pronađe gromobran, a problem se zasad suštinski ne rešava.
Ulje na vatru dolivaju i prognoze stručnjaka za migraciju. Po njima, do 2015. godine migranti mogu činiti 15% ukupnog stanovništva Evrope. Uzrok za to će, po prognozama stručnjaka, biti sve veća bujica izbeglica iz zemalja Bliskog istoka i Severne Afrike. Po takvom scenariju su se odvijali događaji u proleće 2011. godine kad su zbog revolucije u Tunisu hiljade izbeglica preplavile Italiju.
Aleksandra Dibiševa,
Izvor: Glas Rusije, foto: © Flickr.com/zoetnet/cc-by
