Izvor: Politika, 15.Nov.2011, 23:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Muke sa zakonom o nacionalnim savetima
Šest manjinskih partija traži promenu propisa koji se primenjuje ograničeno. – U školske i upravne odbore ustanova kulture nije imenovan nijedan predstavnik manjina
Subotica – Šest manjinskih stranaka Mađara, Hrvata i Slovaka uputilo je pismo premijeru Mirku Cvetkoviću, u kojem predlažu promenu Zakona o nacionalnim savetima i sugerišu da nacionalni saveti treba da postanu „organski deo predstavničkog sistema”. Prema njihovoj zamisli, nacionalni saveti trebalo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bi da budu predstavnička tela koja će na legitiman način formulisati i zastupati osnovne manjinske interese oko očuvanja nacionalnog identiteta.
Pismo premijeru potpisali su Andraš Agošton u ime Demokratske stranke vojvođanskih Mađara, Aron Čonka u ime Demokratske zajednice vojvođanskih Mađara, Laslo Rac Sabo, predsednik Građanskog saveza Mađara, Balint Laslo u ime Pokreta mađarske nade, Jan Paul u ime Slovačke stranke i Đorđe Čović, predsednik Demokratske zajednice Hrvata.
Ovo pismo je poslednje u nizu zahteva da se preispita i promeni Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, donet sredinom prošle godine. Ljubica Kiselički, pomoćnica gradonačelnika Subotice, već je ocenila zakon kao „nedorečen i sumanut, nezabeležen u istoriji civilizacije”. Ministar Milan Marković je takođe na sednici skupštinskog Odbora za međunacionalne odnose ocenio da je zakon „loš i da na duži rok taj dokument neće dati rezultate, dok bi za promenu bio potreban široki konsenzus”.
Ipak, u striktnu odbranu zakona staje Mađarski nacionalni savet na čelu s dr Tamašem Korhecom, koji se smatra i jednim od autora ovog zakona, i koji je nedavno najavio da će preduzeti sve zakonski raspoložive mere kako bi zaštiti svoja prava.
– Duže od godinu dana blokirana su naša prava da damo članove upravnih odbora ustanova kulture i školskih odbora i moramo da reagujemo, jer naše vreme čekanja je prošlo – izjavio je dr Korhec.
Zakon o nacionalnim savetima od početka je trpeo kritike; prvo malih manjinskih stranaka koje su tvrdile da prilikom sačinjavanja posebnih biračkih spiskova, veće partije s razgranatom infrastrukturom dolaze do podataka koje će koristiti na izborima, te da bi država trebala da sačini poseban manjinski birački spisak.
Nakon što su okončani izbori za nacionalne savete, njihovo pravo je bilo da odrede ustanove kulture, obrazovanja i informisanja koje su za njih od posebnog značaja. Za njih mogu da traže osnivačka prava ili mesto u upravnom, odnosno školskom odboru. Nacionalni saveti su to listom i učinili i onda se pokazalo da pojedine kulturne ustanove i po četiri ili pet manjina smatra izuzetno važnim za svoje nacionalne interese. To bi značilo da se njihovi upravni odbori proširuju za toliki broj članova, a to je praktično dovodilo do toga da su predstavnici manjina brojniji od predstavnika osnivača u telu koje je trebalo upravo da ostvari prava osnivača na kontrolu rada ustavnom.
U Subotici je onda predloženo da se nacionalni saveti međusobno dogovore pa da daju jednog predstavnika, međutim, to nije prihvaćeno. Ova situacija „rešena” je tako da ništa nije promenjeno. Osnivač, odnosno grad koji je trebalo aktom o osnivanju da odredi broj članova upravnog odbora, to nije učinio, a kada nema akta o osnivanju, ustanove ne mogu da donesu ni ostale svoje akte. Tako sada sve ustanove kulture rade u nesaglasju sa Zakonom o kulturi i Zakonom o nacionalnim savetima.
U školskim odborima situacija je bila još neobičnija, jer su manjinski saveti imali pravo da predlože sva tri člana koji pripadaju osnivaču, odnosno gradu. Kiselička je tvrdila da to potpuno dezavuiše građansku državu i prava njenih građana u korist manjina. – Na izbore za Mađarski nacionalni savet izašlo je oko 11.000 Subotičana, odnosno 7,6 odsto stanovništva. Može li neko sa ovakvom podrškom da preuzme kadrovsku politiku celokupnog srednjeg školstva, preuzme budućnost našeg grada, pogotovo što se dve trećine mladih ljudi školuje na srpskom i hrvatskom jeziku – upitala je tada Kiselička.
U Senti je, recimo, tek iz sedmog puta izabran direktor Gimnazije, jer se nikako nisu usaglasili pokrajina i Mađarski nacionalni savet.
Aleksandra Isakov
objavljeno: 16.11.2011
