Izvor: Politika, 06.Jul.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Muke nesuđenog magistra
Dragan Milinković je završio studije prava u Danskoj, napisao i magistarski rad posle pete godine, a u Srbiji mu priznaju samo zvanje diplomirani pravnik
Mereno količinom utrošene hartije za štampanje različitih zahteva, rešenja, izveštaja, žalbi, tužbi, pokušaj Dragana Milinkovića da na osnovu obrazovanja u Danskoj stekne zvanje našeg magistra, za sada, teži već dva i po kilograma. Postupak priznavanja diplome Pravnog fakulteta iz Kopenhagena (i tamo urađen magistarski >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << rad), započet 11. oktobra 2006. godine, uprkos zakonskom roku od 60 dana, završio se odlukom Novosadskog univerziteta 13. septembra 2007. godine da mu prizna samo stručni naziv diplomirani pravnik-master. S pravom da, ako želi, može i da doktorira.
Magistar i magistarski rad – ne može, mada su sudski tumači drugačije preveli donete diplome i potvrde iz Danske. Milinkovićeva diploma je, po njihovom mišljenju, „drugi nivo tercijarnog obrazovanja koje se bazira na istraživanju”, pa mu je „shodno ministarskoj naredbi br. 698 koja se odnosi na obrazovanje iz oblasti prava na Univerzitetu u Kopenhagenu i uspešno položenih ispita” dodeljena akademska titula magistar prava.
Dragan Milinković trenutno je zaposlen u danskom Ministarstvu transporta i saobraćaja, na pravnim poslovima. Već 16 godina živi u Danskoj, porodičan je čovek sa petoro dece od kojih najstarija devojčica ove godine polazi u školu. Želi da se vrati u Srbiju da, kako kaže, od svoje dece ne pravi moderne janičare, već da ona idu ovde u školu. Rođen je u Banjaluci, tamo je završio Pravni fakultet, oženjen je Natašom koja kao lekar sada radi na Psihijatrijskoj klinici u Kopenhagenu.
– Zbog opšte situacije 1992. godine sam otišao iz zemlje. Da bih skratio vreme čekanja na posao, a i da bih proširio svoje vidike, upisao sam ponovo studije prava. Inače, osnovne studije prava tamo traju tri godine i podrazumevaju pisanje naučnoistraživačkog rada. Ja sam se bavio temom „Suvlasništvo nad nekretninama”. Potom se studije nastavljaju još dve godine kada se piše drugi rad, a moja tema je bila iz privrednog prava i naslovljena je „Neki od načina prestanka postojanja deoničkih društava”. Dva sudska tumača prevela su to 2004. godine ovaj drugi kao magistarski rad – objašnjava Milinković.
– Čitava priča počinje kada sam se u Novom Sadu našao u kancelariji Petra Radonjanina, u Rektoratu Novosadskog univerziteta. On je svojevremeno bio službeno lice koje se bavi izdavanjem stranih školskih isprava, dok nije ove godine, kako sam čuo, otišao u penziju.
Sve što sam u tom zahtevu napisao prepisao sam iz Zakona o visokoškolskom obrazovanju, iz člana 104, gde sam zatražio da mi se utvrdi pravo na obrazovanje i pravo na zaposlenje. Onda mi je Radonjanin rekao da moram da dopišem i ovo „i priznate akademski naziv magistar pravnih nauka – odsek imovinska prava” – seća se naš sagovornik.
I sada tu počinje priča koja bi mogla da se napiše na 50 stranica. Dragan Milinković nam svoje dvogodišnje dogodovštine opisuje najkraće što može.
Uglavnom, dokumenta su predata Novosadskom univerzitetu i nikakvog odgovora nije bilo do početka juna 2007. godine. Inače, komisija koja se bavila Milinkovićevim zahtevom radila je u sastavu Zoran Arsić, kao predsednik i dve profesorke Maja Stanivuković i Gordana Kovaček-Stanić, kao članovi te komisije. Svi sa Pravnog fakulteta u Novom Sadu.
– Odem kod profesora Arsića i on mi kaže da moj rad nije dovoljno veliki. To što mi je on rekao nije bilo tačno, jer sam na internet-stranici Pravnog fakulteta kasnije našao da je minimum za takav rad 80 stranica. Moj rad „Neki od načina prestanka postojanja deoničkih društava”, napisan u elektronskoj formi, imao je 120 stranica. U postupku koji je pokrenut bilo je bitno nešto drugo – prava koja sam ja stekao, a to ne podrazumeva analizu rada. Imam diplomu koju sam stekao u jednoj zemlji, po tom i tom obrazovnom sistemu i njihovo je da vide priznaju li taj plan i program i ustanove kako da tim stečenim pravima priznaju važenje u obrazovnom sistemu Republike Srbije. Master studije i „Bolonja” s tim nemaju veze, jer su usvojeni posle predaje mog zahteva – kaže Milinković.
-----------------------------------------------------------
Sudski spor je u toku
Smilja Lalić, generalni sekretar Univerziteta u Novom Sadu, kako kaže, vrlo dobro je upoznata sa slučajem Dragana Milinkovića. I sama je sa njim nekoliko puta razgovarala i shvata da se čovek našao u problemu jer ne može da reguliše stepen svog obrazovanja, to upiše u radnu knjižicu i zaposli se. Ali, Senat Univerziteta je prihvatio mišljenje stručne komisije koja je smatrala da Milinkoviću ne može da se prizna magistarsko zvanje po starom sistemu, već samo diplomirani pravnik po novom, a pošto su, po rečima generalnog sekretara, stari i novi sistem izjednačeni, njemu je time otvoren put da doktorira ako to bude hteo.
Naša sagovornica, ipak, ističe da je Milinković pokrenuo upravni postupak i da će po završetku sudskog spora Univerzitet u Novom Sadu postupiti onako kako to bude nalagala presuda. Inače, Smilja Lalić podseća da je Senat Univerziteta dobio podršku za svoju odluku o predlogu da Milinković bude proglašen diplomiranim pravnikom bez priznavanja magistarskog zvanja i od Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje i Ministarstva prosvete Srbije.
Rajna Popović
[objavljeno: 07/07/2008]
