Izvor: Politika, 25.Jun.2013, 16:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Muke mladih doktoranada
Mladi naučnici iz svog džepa plaćaju odlaske na međunarodne skupove i objavljivanje radova u inostranstvu, što moraju po zakonu, a nemaju pravo ni da se zaposle ako žele da ostanu stipendisti države
Ana i Ksenija su doktorandi na Arhitektonskom i Fakultetu dramskih umetnosti. Odslušale su i položile sve ispite, ostale su samo doktorske disertacije. U indeksima su najviše moguće ocene, bile su stipendisti Republičke fondacije za razvoj umetničkog i naučnog podmlatka, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << potom Ministarstva nauke, a kad je ono ugašeno – Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
„Politika” je o doktorandima pisala dok su se borili za isplatu stipendija koje im je država dugovala, a sada u našu redakciju dolaze sa novom mukom: stipendiju dobijaju redovno iako nije velika, 32.000 dinara mesečno, ali je problem što im država već godinu dana ne isplaćuje novac uz pomoć kojeg kupuju preskupe strane knjige, jer domaćih nema, plaćaju kotizacije za učestvovanje na naučnim konferencijama i plaćaju naučnim časopisima za objavljivanje radova, što su u obavezi po zakonu.
Takođe, po zakonu, da bi ostali stipendisti, oni ne mogu da se zaposle i zarade preko potreban novac.
– Snalazimo se kako znamo i umemo: zavisimo od roditelja, pomažu bake i deke, fakulteti takođe dotiraju koliko mogu... Molimo kolege u inostranstvu, objašnjavamo im situaciju u Srbiji, i sve zavisi na kraju od njihove dobre volje. Strani univerziteti povremeno izađu u susret, Švajcarci su recimo platili put za jedan skup i to samo učesniku iz Srbije, a bilo ih je iz čitavog sveta – pričaju naše mlade sagovornice.
Taj novac nije veliki za državu, dodaju i objašnjavaju da je zapravo reč o materijalnim troškovima koji se isplaćuju naučnoistraživačkim institucijama na kojima doktorandi rade, a ne njima direktno i koji iznose 8.500 za standardne, odnosno 11.000 dinara mesečno za eksperimentalne projekte.
Poređenja radi, objavljivanje teksta u nekom međunarodnom časopisu, košta od 200 do 700 evra, a knjige se kupuju u inostranstvu u proseku oko 130 dolara, jer ih u Srbiji nema.
– Mnogo košta i učešće na međunarodnim skupovima, evo samo kotizaciju za poslednju konferenciju u Ankari sam platila 900 evra – priča Ksenija koja je ovih dana trebalo da ide u Holandiju, ali je odustala kada je dobila odgovor od Ministarstva da para nema.
Mlade naučnice pokazuju i registre sa računima koje čuvaju, debeo nekoliko centimetara, u nadi da će im taj novac nekada neko vratiti.
– Mi u inostranstvu predstavljamo Srbiju, naš univerzitet, naše ministarstvo, u obavezi smo da navedemo čiji smo stipendisti... Našim uspesima još kako znaju svi da se diče, da ne govorimo što se zaboravlja da je zahvaljujući i našim radovima univerzitet u Beogradu konačno dospeo na Šangajsku listu 500 najboljih univerziteta na svetu. Ali kada taj rad treba podržati – svi šire ruke i objašnjavaju kako je država u nezavidnoj ekonomskoj situaciji ili nam se više i ne javljaju na telefone – rezignirano kažu ove naučnice.
Do posla je takođe jako teško da se dođe, Ksenija kaže da je na fakultetu volontirala četiri godine i na kraju su zaposlili nekog drugog, a državi su „puna usta” priče o brizi za mlade i talentovane. One kažu da se uprkos svemu nisu pokajale što su odabrale da se bave naukom, ali priznaju da su pogrešile kada su birale da li će da ostanu u Srbiji. Sada plaćaju tu cenu.
Potražili smo odgovor i u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, gde su nam potvrdili da para trenutno nema, ali i da time nije doveden u pitanje rad mladih naučnika.
– Neisplaćivanjem materijalnih troškova fakultetima, odnosno institutima, za uključivanje stipendista na projekte ministarstva nije doveden u pitanje kvalitetan rad stipendiste na projektu i na izradi same doktorske disertacije, jer ministarstvo sufinansira niz aktivnosti vezanih za usavršavanje mladih naučnih kadrova – objašnjavaju u ministarstvu i dodaju da „uplate nisu izvršene u nedostatku finansijskih sredstava, kao i za neke druge aktivnosti za koje ministarstvo ima obaveze, ali ne i raspoloživa sredstva u ovom trenutku”.
Kako su nam objasnili, za 2013. godinu planirano je da se za Program podsticanja i stipendiranja mladih i nadarenih za naučnoistraživački rad, ukupno izdvoji 234.838.653 dinara.
Najveći deo sredstava planira se za stipendiranje studenata doktorskih akademski studija na visokoškolskim ustanovama čiji je osnivač Republika Srbija u ukupnom iznosu od 193.892.472 dinara. U ovoj godini, kažu, nastavlja se i stipendiranje za 388 studenata doktorskih akademskih studija, a odobreno je još za 200 novih.
Ostali deo sredstava biće raspoređen na aktivnosti vezane za usavršavanje stipendista, uključujući i sufinansiranje učešća studenata na naučnim skupovima i sufinansiranje troškova objavljivanja radova u međunarodnim časopisima, obavljanja eksperimentalnog dela doktorata i prijave i odbrane doktorske disertacije.
Sandra Gucijan
objavljeno: 24.06.2013.
