Izvor: Politika, 19.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Muka zbog ukočenih leđa
Statistički podaci govore da od akutnog bola u krstima praćenog ukočenošću u našoj zemlji boluje 58 odsto žena i 45 odsto muškaraca
Od bola u leđima još niko nije umro. Međutim, zapanjuje podatak da naši ljudi osim za prehlade i obične kijavice traže pomoć lekara upravo zbog ove boljke. Statistički podaci govore da od akutnog bola u krstima praćenog ukočenošću u našoj zemlji boluje 58 odsto žena i 45 odsto pripadnika jačeg pola uzrasta od 50 do 59 godina.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Lekari kažu da je najveći problem to što je ova bolest registrovana kao uzrok privremene radne nesposobnosti i uzimanja bolovanja kod više od 25 odsto osoba mlađih od 50 godina.
Profesor dr Nemanja Damjanov, direktor Instituta za reumatologiju Kliničkog centra Srbije, kaže da to nije ništa čudno, jer se reumatološke bolesti svrstavaju među vodeće na ovim prostorima.
– Problemi sa bolovima u kičmi su česti, svaka osoba srednjeg životnog doba barem jednom u životu osetila je to na svojoj koži. Na ukočenost kičme može da utiče i promaja, recimo, kad čovek oznojen obavlja poslove rashlađujući ovaj deo tela. Tom prilikom se hlade mišići kičme i dolazi do bola u krstima. Bavljenje fizičkim aktivnostima uz pomoć vežbi za jačanje mišića najbolja je preventiva. Ipak, ukoliko se reumatske bolesti ne leče na vreme, mogu da dovedu do invaliditeta, pa je tada značajno smanjen kvalitet života, jer ljudi ne mogu sami da brinu o sebi – objasnio je dr Damjanov.
Bolest počinje obično oko 35. godine života zbog degenerativnih promena, objašnjava fizijatar primarijus dr Biljana Marjanović, ali može da se javi i u ranijem životnom dobu, na šta utiče i genetika. Prvi znaci na koje čovek reaguje jesu bolovi u kičmi pri ustajanju i pokretanju ili savijanju tela.
– Podizanje tereta u nepravilnom položaju leđa i dugotrajno sedenje u neudobnom položaju može da utiče na pojavu bolova. Na Zapadu su osmislili pravi način na koji se bore sa bolešću. Njihovi službenici u kancelarijama koriste lopte za pilates, što se pokazalo odličnim potezom, jer se manje radnika požalilo na probadanje u krstima. Većina onih koje, ipak, kičma zaboli, uspevaju da nastave sa radom u roku od nekoliko dana ili nedelja, uprkos bolovima, ali kod nekih pacijenata oporavak duže traje. Našim građanima iznova treba pričati da nije dovoljno kretanje dok se obavljaju kućni poslovi, već treba tri puta nedeljno izdvojiti vreme i za lagane šetnje u prirodi – istakla je Marjanovićeva.
Na bolove u leđima se, ipak, ne žale samo Srbi. Podaci govore da svaki šesti Amerikanac muku muči sa ovim zdravstvenim problemom, pa njihovi lekari na svakom koraku upozoravaju na zlatno pravilo da pravilno držanje tela ima vodeću ulogu po zdravlje nacije.
Kod nas je to malo drugačije. Jer, kad čovek ode kod lekara opšte prakse i požali se na bol u leđima, često doživi neprijatnosti od medicinara koji ga rečenicom "Ma, nije ti ništa", vrati kući, a onda nesrećni bolesnik samoinicijativno počne da se kljuka lekovima dok bolovi ne prođu. Pa, tako do idućeg kočenja kičme.
A onda svi pacijenti odjednom počnu da opsedaju ustanove poput Instituta za reumatologiju tražeći pomoć u nadi da će im lekari ove kuće pomoći da reše problem. Tako njih minimum 40.000 godišnje dođe u ovu ustanovu, umesto da im problem reše fizijatri u domovima zdravlja. Stručnjaci kažu da je zbog toga važno što više obrazovati lekare primarne zdravstvene zaštite da oboljenja prepoznaju na vreme, jer se mnogi reumatski problemi, ipak, mogu u korenu saseći. Dr Marjanović napominje da dugotrajne vožnje u automobilu, višečasovno sedenje ispred računara, celodnevno gledanje televizije, ali i nedostatak fizičkih aktivnosti mogu da povećaju rizik od dobijanja bola u leđima. Ona kaže da izbegavanje ovih (ne)aktivnosti znači i odsustvo dugotrajnih bolovanja, što će doprineti da u zdravstvenoj kasi ostane više novca koji će biti usmeren na obolele od mnogo težih oboljenja.
Danijela Davidov
[objavljeno: 19.08.2006.]
