Izvor: Glas javnosti, 27.Jun.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mučenja nisu tipična za srpske zatvore
BEOGRAD - U zatvorima i pritvorima u Srbiji nema psihičke i fizičke torture, ali povremeno ima izolovanih slučajeva prekomerne upotrebe sile, rekao je Damir Joka, zvaničnik Ministarstva pravde, na jučerašnjoj konferenciji posvećenoj Međunarodnom danu podrške žrtvama torture, prenose agencije.
On je istakao da mučenje nije obeležje srpskih zatvora i dodao da je nizom sistemskih mera u poslednjih nekoliko godina u znatnoj meri poboljšano stanje u zatvorima.
- Postoji >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << desetak slučajeva prekomerne upotrebe sile koji se, uglavnom, rešavaju u okviru ministarstva, mada su neki i u redovnom sudskom postupku. Najbitnije je da se u poslednjih četiri do pet godina menja klima u zatvorima, tako da je sve manje slučajeva čak i lakših oblika prinude - rekao je Joka, načelnik Odelenja za tretman i alternativne sankcije u Upravi Ministarstva pravde za izvršenje zavodskih sankcija.
POUKE IZ SIGURNE DEČJE KUĆE
Volonteri Sigurne dečje kuće u Novom Sadu delili su juče građanima na kupalištu „Štrand“ propagandni materijal, u okviru obeležavanja Međunarodnog dana podrške žrtvama torture, prenosi Beta.
Prema rečima Milice Čamangos, rukovodioca Sigurne dečje kuće, kroz tu ustanovu do sada je prošlo više stotina zlostavljane, zanemarene ili zloupotrebljene dece, najčešće pristigle posle pokušaja nelegalnog prelaska granice.
- Trenutno u kući imamo 15 dece, pet beba i još desetoro dece uzrasta od tri do 18 godina. Ukupni kapacitet naše kuće je tridesetoro mališana - rekla je Milica Čamangos.
On je rekao da se u zatvorima nalazi više od 9.000 osoba o kojima se stara oko 4.000 zaposlenih i da to predstavlja „interaktivni sistem“.
Direktor Centra za rehabilitaciju žrtava torture Branko Vujadinović je ukazao na neophodnost formiranja „nezavisnog tela“ koje će pratiti primenu Opcionog protokola konvencije UN protiv torture.
- Parlament mora što pre da osnuje to telo jer Služba za ljudska i manjinska prava jeste radila dobro, ali nju ipak čine državni činovnici. Cilj Opcionog protokola je da spreči torturu i druge oblike nečovečnog ponašanja kroz uspostavljanja sistema redovnih poseta mestima u kojima se nalaze osobe lišene slobode - rekao je on.
Prema Vujadinovićevim rečima, bivši zarobljenici u ratovima u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj najbrojnije su žrtve torture u Srbiji.
- Prošle godine 675 osoba dobilo je psihološku i medicinsku pomoć Centra za rehabilitaciju žrtava rata. Žrtve torture su ekstremno osetljive na različite psihološke probleme i kod njih se brzo razvijaju različiti psihološki poremećaji od kojih je najzastupljeniji posttraumatski stresni sindrom - rekao je Vujadinović.
On je dodao je da žrtve rata često pate od anksioznih poremećaja, depresije, a sklone su i alkoholizmu i bolestima zavisnosti.
Međunarodni dan žrtava torture, odnosno mučenja i okrutnog, nehumanog i ponižavajućeg postupanja i kažnjavanja obeležen je juče, na dan kada je pre 21 godinu stupila na snagu Konvencija Ujedinjenih nacija protiv torture, kojom se zabranjuje fizičko ili mentalno zlostavljanje ljudi. Republika Srbija je svojim najvišim pravnim aktima zagarantovala nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta.
