Izvor: Blic, 21.Sep.2008, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mržnja prema Emiru Kusturici
Zbog snimanja sam proteklih dana bio „van sveta", a već prvi pogled na novine me je naljutio i zabrinuo. Između ostalog, i zbog priče o Kusturici i njegovom sukobu s meštanima užičkog kraja.
Ma nije reč o sukobu! Radi se o ozbiljnoj mržnji dela seljaka užičkog kraja prema svemu što uvodi red i lepotu u život. Napredak i ugled koji je Emir doneo tom delu užičkog kraja svojim životom i skladom sa prirodom ne narušavajući je, što, priznaćete, nije lako, nikako >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nije mali. Park prirode u tom delu Srbije bi danas bio krivolovno carstvo obogaćeno poznatim balkanskim ukusom gastarbajterskih neokrečenih kuća na tri ili više nivoa, zbijenih jedna uz drugu u kojima slabo ko obitava, ili engleski površinski kop rudnika nikla koji bi svojim isparenjima satirao sve što živi u tom delu Srbije.
Radi se, što je još opasnije, o mržnji prema muhamedanskoj veroispovesti, javno izrečenoj na skupu tih meštana užičkog kraja, na koju nikako ne mogu da budem ravnodušan.
Sakupili se moji sunarodnici tobož negodujući na odluku Vlade o proširenju Parka prirode. Smeta im podšišana trava na vidljivim površinama, uredni i ljubazni ugostitelji kojima je Radovan Glibetić Šargansku prugu i ceo kraj zarazio lepotom, a Emir pretvorio u jedinstveni centar koji privlači hiljade ljudi. Od Srba van ovog dela užičkog kraja do građana okolnih zemalja i cele Evrope koji dolaze na uživanciju u očuvanoj, paženoj prirodi, filmovima i muzici koje mogu videti i čuti samo tamo, u Parku prirode Mokra gora.
Smeta mojim sunarodnicima što neće moći da i dalje seku državnu šumu i prodaju tuđa drva kao svoja, ne žele da se kroz njihove magle i staze šeta bilo ko sem krađom natovareni traktori. Užičani, deo stanovnika tog malog grada u kotlini, a začuđujuće mnogoljudne opštine, više vole čučavac u svom Narodnom pozorištu za koji nisam bio opremljen maskom i perajima, pa sam bio zabezeknuto prinuđen da, kao i oni sa vrata, na dva metra od rupe vršim lakšu fiziološku radnju, od Emira Kusturice kojeg proteruju u Istanbul i još dalje. Verbalno, zasad.
Želim da još jednom skrenem pažnju na primitivne i veoma opasne pretnje, koje kod nas godinama počinju urlanjem grupe, a potom fizički proteruju sve što nije pravoslavno. Nažalost, svojim višegodišnjim besmislenim trajanjem opstaju kao jedini dokaz kontinuiteta u nas Srba. Pretiti je lako. Teško je sjajno graditi u Srbiji. Dobar si ti ovde, kod nas, kod kuće si dok plivaš u našim sporim fekaličnim vodama ili brzacima punih dinamitom i otrovima poubijane ribe, a kad stvaraš, zahvaljujući pameti, znanju, talentu, novcu, sistematičnosti, profesionalnom ugledu globalnih razmera i kad unaprediš deo naše sredine, postaješ Turčin.
Kusturica je stao na krivolovački žulj i vitalno ugrozio strast bespravne gradnje u tom delu užičkog kraja. Nova vlast u malom gradu u kotlini ćuti. Radije će se oprostiti od Emira ne rizikujući porodične svađe u kraju. Ne razumeju da im porodični nesporazumi sa političkim rođacima i protivnicima zbog ovog skandaloznog događaja tek predstoje.
.jpg)
