Izvor: Blic, 28.Sep.2008, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mršavljenje o trošku države
Petnaestogodišnja Užičanka koja je tokom avgusta boravila u „Čigoti" na Zlatiboru u okviru programa prevencije dečje gojaznosti, smršala je šest kilograma. Kada je ponovo sela u školsku klupu, vršnjaci nisu mogli da je prepoznaju. Oduševljeni su i roditelji, koji priznaju da su na početku bili malo sumnjičavi u uspeh programa.
Tokom avgusta u Specijalnoj bolnici na Zlatiboru boravila je prva grupa od dvadesetak gojaznih dečaka i devojčica uzrasta >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << od 12 do 18 godina. Proveli su tri nedelje, a troškove njihovog boravka snosio je Republički zavod za zdravstveno osiguranje. Uz njih je bilo 15 stručnjaka, i to pedijatri, psiholozi, profesori fizičke kulture, nutricionisti, medicinske sestre. Oni su osmislili kompletan program koji je dao dobre rezultate. Deca su svojim kućama otišla u proseku slabija za pet kilograma. U „Čigoti" ne kriju zadovoljstvo zbog toga.
- U cilju prevencije dečje gojaznosti, Udruženje pedijatara Srbije i mi osmislili smo program, koji je podržalo Ministarstvo zdravlja i Republički zavod za zdravstveno osiguranje. Ideja je da deca dolaze tokom cele godine, pojedinačno ili u grupama. Naravno, najviše njih se očekuje tokom raspusta - priča dr Nenad Crnčević, direktor Bolnice za bolesti štitne žlezde i bolesti metabolizma „Zlatibor". Tim stručnjaka potrudio se da deci promeni životne navike, što je cilj projekta. Pice, razna peciva u pekarama, čips, čokoladice zamenila je laka dijetalna ishrana. Video igrice, gledanje TV-a zamenile su celodnevne fizičke aktivnosti, što nije bilo lako, ali su ih deca dobro podnela. Šetnja u prirodi, vežbe u bazenu, vežbe oblikovanja i jačanja pojedinih mišića, kardio-fitnes trenažeri - samo su neke od aktivnosti. Bilo je naravno vremena i za odmor i druženje.
Poseban značaj ovog programa je smanjenje rizika po zdravlje dece od dijabetesa, povišenog krvnog pritiska, degenerativnih oboljenja kostiju, kao i psihički problemi.
- Ovo je jedna ozbiljna akcija koju je počeo prof. dr Miloš Banićević, predsednik Udruženja pedijatara Srbije, gde konačno idemo u susret problemu. Mi smo se uglavnom do sada bavili samo posledicama. Osim programa za decu, organizovane su i edukacije za pedijatre širom Srbije, ali i za roditelje kojima su deca gojazna - priča prof. dr Nedeljko Radlović, jedan od aktera programa prevencije dečje gojaznosti.
Kako ući u program, najčešće je pitanje koje postavljaju roditelji. Predlog za upućivanje u „Čigotu" daje izabrani lekar pedijatar, a overava ga lekarska komisija Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje. Samo uz tako overen uput deca dobijaju potpuno besplatan tretman, odnosno troškove snosi Zdravstveni fond.
- Osim podrške ovom projektu, Ministarstvo zdravlja je podržalo i projekat koji će raditi Batut - „Prevencija nepravilne ishrane i gojaznosti dece i omladine". Projekat počinje s realizacijom 2009. godine i trajaće tri godine. Pilot-projekat će se sprovoditi prvo u deset škola u Srbiji, gde će se posebna pažnja posvetiti ishrani dece u školama. Radiće se edukacija lekara, prosvetnih radnika, vaspitača, roditelja, predškolske i školske dece. Predviđeno je da se da preporuka lokalnoj zajednici da u blizini škola ne daju dozvole za otvaranje kioska brze hrane - kaže dr Dubravka Šaranović, savetnik u sektoru za javno zdravlje i programsku zdravstvenu zaštitu Ministarstva zdravlja.
Statistika
Prema podacima Međunarodne radne grupe za borbu protiv gojaznosti, svako deseto dete u svetu školskog uzrasta je prekomerno uhranjeno ili gojazno, što čini 2- 3 odsto dečje populacije uzrasta od pet do 17 godina. U Evropi je svako četvrto dete uhranjeno ili gojazno. U Srbiji je 2006. godine bilo 18 odsto prekomerno uhranjene i gojazne dece. Zapažen je veliki porast u odnosu na 2006. godinu, kada je ukupan broj bio 12,6 odsto.
Posledice gojaznosti
- dijabetes
- kardio- vaskularne bolesti
- metabolički sindrom
- povišen krvni pritisak
- masnoća u krvi
- ateroskleroza
- degenerativnih oboljenja kostiju
- psihički problemi
Ulaganje u preventivne akcije, poput ove, mnogo manje košta od novca koji kasnije iz zdravstvene kase mora da se izdvoji za lečenje svih ovih bolesti.
