Izvor: Blic, 28.Jun.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mršavite samo uz pomoć lekara
Mršavite samo uz pomoć lekara
'Jedite i mršavite', poruka je koja se često koristi u reklamama za razne preparate za mršavljenje. Reklame sa ovim sloganima sve više navode i mlade da koriste ove preparate, ne znajući da oni mogu biti pogubni po njihovo zdravlje. Cilj nije skinuti par kilograma, veći održati novu, manju kilažu isključivo zdravom i pravilnom ishranom, priča za 'Blic' dr Ljubomir Pfaf, naš najpoznatiji nutricionista.
Pre nekoliko godina Svetska >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << zdravstvena organizacija gojaznost je proglasila bolešću, a bolest se ne leči preparatima ni reklamama, već odgovarajućom terapijom koju prepisuje stručnjak.
- Dijeta nije savet - 'jedite samo meso ili samo povrće', jer to nije dijetalna ishrana. Bez obzira na to što se u apotekama nalaze razni lekovi i preparati, oni se ne mogu kupovati kao povrće na pijaci, već po preporuci lekara. Posebno je interesantno što na raznim reklamama garantuju nešto što je potpuno u kontrastu sa medicinskom naukom. U medicini se ne može ništa garantovati, nego se na osnovu dugotrajnog iskustva i ispitivanja očekuju pozitivni rezultati. To što pojedinci u svojim reklamama vole da upotrebe terminologiju 'postoji garantni rok', kao da je neka tehnika u pitanju, potpuno je netačno - kaže dr Pfaf.
Posledice civilizovanog društva su upotreba alkohola, droge, duvana, neadekvatan tempo rada i odmora, odsustvo svake relaksacije, stresne situacije i nezadovoljstvo svim i svačim, uz neodgovarajuću ishranu direktni su faktori rizika po naše zdravlje, mladost i lepotu.
- Većina nas smatra da je jesti i ne biti gladan dovoljno da se reše svi problemi iz domena ishrane. Mislimo i da smo kondiciono fit i da možemo da radimo kako hoćemo i koliko nam se prohte. Da je dovoljno da se odmaramo tokom popodneva da bismo noću mogli u život, da smo mačo gospodari svog i tuđeg bioritma. Uživamo u konzumiranju alkoholnih pića, pravimo koktele od raznih 'kola' napitaka, zaboravljamo relaksaciju i mislimo da ćemo na taj način doživeti stotu, a tu leži naša najveća zabluda - precizira dr Pfaf.
Ishranom, nastavlja doktor, organizam dobija sve što mu je potrebno za pravilan psihički i fizički razvoj, ali nedostatkom unosa hranjivih materija dolazi do raznih vrsta poremećaja i oboljenja. Takođe, problemi se mogu javiti i ako se hranimo na neadekvatan način ili hranu u organizam unosimo u velikim količinama.
- Pre par godina postojala je lepeza lekova protiv gojaznosti, kao što su 'mirapront' i 'preludin', ali su oni i zvanično zabranjeni zbog štetnih dejstava. Kasnije se pokušalo, a i sada se koriste preparati koji ubrzavaju izbacivanje hrane iz creva i mnogi slični preparati koji nisu zdravi. Tu su i razne hirurške intervencije, od skraćivanja creva i odstranjivanja masnih tkiva sa stomaka do ubacivanja raznih balona i liposukcije. Zbog toga je SZO morala gojaznost da proglasi bolešću. Zato je i donela stav da nema lekova za sprečavanje ili odstranjivanje masnog tkiva bez pravilne ishrane i fizičke aktivnosti - kaže naš sagovornik.
Hrana u organizam, kroz dnevni obrok, treba da se unosi onoliko koliko se dnevno i potroši, objašnjava dr Pfaf.
- Da bi se zadovoljila energetska potreba organizma i usaglasila potrošnja, nije samo bitno koje će se količine hrane uneti, već kako će ona biti i u koliko obroka raspoređena. Doručak treba da bude do osam sati, prva užina do 11, a ručak oko 15. Druga užina treba da bude oko 17, a večera ne kasnije od 21 sat. Doručak treba da bude najobilniji, ručak srednji, a večera u najmanjim količinama. Užina treba da bude voćna ili neki mlečni proizvod. Ovakvim obrocima, koji su u razmaku od tri do četiri sata, možemo organizmu obezbediti sve što je potrebno za normalnu funkciju, ali i ako neko raspolaže viškom kilograma, i da ih izgubi - precizira dr Pfaf. Sonja Todorović
