Izvor: Politika, 29.Okt.2015, 19:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mreže sačuvale voćnjake
Institut za voćarstvo u Čačku za novu sezonu pripremio 450.000 sadnica petnaest voćnih vrsta
Čačak – Institut za voćarstvo u Čačku ove godine znatno je unapredio tehnologiju proizvodnje sadnica svih vrsta voća. Prvi među našim odgajivačima sadnog materijala postavio je protivgradne mreže u rastilima, i na taj način obezbedio sigurnu proizvodnju. I to u veoma nepovoljnim uslovima, jer su u razdoblju od maja do septembra na području Srbije zabeležene izuzetno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << visoke dnevne temperature, znatno iznad prosečnih, a nije bilo čak ni minimalnih padavina.
– Zahvaljujući povoljnijim mikroklimatskim uslovima ispod protivgradnih mreža, nižim temperaturama vazduha, smanjenom intenzitetu svetlosti uz senčenje od 20 odsto, mlade biljke imale su bolje uslove za vegetativni rast. Takođe, protivgradna mreža u rastilu je uticala na povećanje difuzne svetlosti koja je uslovila pojačanu fotosintezu, uz podsticajno dejstvo na sve fiziološko-biohemijske i morfogene procese kod voćaka. U znatnoj meri delovala je i na rast i diferenciranje cvetnih pupoljaka, što je izuzetno važno za brzo stupanje u rodnost zasnovanih zasada. Blagodareći mrežama i uz primenu najnovijih agrotehničkih mera, naša kuća je ove godine proizvela materijal vrhunskog kvaliteta koji omogućava zasnivanje savremenih zasada kontinentalnih vrsta voćaka –kaže za „Politiku” dr Milan Lukić, direktor Instituta za voćarstvo u Čačku.
Za jesen ove i proleće iduće godine pripremljeno je 150.000 sadnica drvenastog i 300.000 sadnica jagodastog voća. U ponudi sadnog materijala najzastupljenija je šljiva, prvenstveno čačanske sorte i stenlej, a od jagodastog voća najviše je maline, vilamet i miker, i kupine sorte čačanska bestrna.
Prodaja sadnica počinje prve nedelje novembra, a u Institutu posebno ističu da su cene niže od prošlogodišnjih. Prvi put sadnice se mogu poručiti i putem interneta preko zvanične stranice Instituta, isporuka je brzom poštom. Dr Lukić napominje da kupci, uz materijal, dobijaju i sve informacije neophodne za pravilnu sadnju i mere nege i zaštite posle sađenja.
– Kupcima naših sadnica obezbedili smo i kompletnu zakonom propisanu dokumentaciju, neophodnu i radi ostvarivanja subvencija kod Ministarstva poljoprivrede i lokalnih samouprava – ističe on.
U našem narodu postoji verovanje da nijedan značajan posao ne bi trebalo započinjati prestupne godine, pa tako ni podizati voćnjake jer poneko veruje da bi oni mogli rađati svake četvrte godine. Šta o tome kažu u ovoj naučnoistraživačkoj ustanovi, pošto je naredna 2016. prestupna.
Dr Aleksandar Leposavić, naučni saradnik u Institutu, ističe da ovakva verovanja nemaju utemeljenje u nauci i struci i da su pri sadnji voća važniji drugi činioci, a pre svega izbor kvalitetnog sadnog materijala i primena odgovarajućih agrotehničkih mera.
– Stav nauke po tom pitanju je jasan i tu apsolutno nema nikakvih prepreka niti razloga da se voće ne sadi i u prestupnim godinama. Po tom pitanju mi je poznat i stav više sveštenih lica koji takođe smatraju da nema razloga da se voće ne sadi i u prestupnim godinama. Naši proizvođači treba da znaju da se za sadnju voća moraju poštovati svi ostali preduslovi. Pre svega, izbor dobrog sadnog materijala, priprema zemljišta i primena odgovarajućih agrotehničkih mera. Dakle, ne postoji ni najmanja bojazan, koja je najčešće prisutna u vidu sujeverja, da će voće posađeno u prestupnoj godini rađati svake četvrte – navodi dr Leposavić.
On takođe napominje:
– Međutim, znatno je bolja jesenja sadnja u odnosu na prolećnu, te svi oni koji su u mogućnosti trebalo bi da svoje zasade zasnuju tokom jeseni. Oni koji nisu u prilici da to urade jesenas, trebalo bi da zasade novi voćnjak u rano proleće – rekao je za naš list dr Aleksandar Leposavić.
