Izvor: B92, 20.Dec.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mračne socijalne perspektive u 2005.
Beograd -- S obzirom na ekonomsko, socijalno i političko stanje u Srbiji, u sledećoj godini može se očekivati još gora situacija.
Broj zaposlenih i nezaposlenih se izjednačio, a životni standard danas predstavlja svega polovinu onog iz 1989. godine. Činjenica da se preko 80 posto zahteva građana odnosi na zapošljavanje, privredu i životni standard pokazuje u koliko dubokoj ekonomskoj i socijalnoj krizi se nalazi društvo u Srbiji.
Prema istraživanjima Centra >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << za proučavanje alternativa, socijalno nezadovoljstvo u Srbiji raste i čak 40 odsto građana spremno je da izađe na ulice i demonstrira zbog situacije u kojoj se nalazi. Privrednog rasta nema, pored izgubljenih pola miliona radnih mesta najavljuju se nova otpuštanja, a vlada Srbije nema ni strategiju ni koncept u vođenju ekonomske i socijalne politike, ocenjue analitičar tog centra Milan Nikolić.
Najbolji primer za to da vlada nema sluha za potrebe građana, predstavlja najava ukidanja čekova, navodi Nikolić: "Čekovi su građanima služili kao instrument bickl-ekonomije, tako da oni svoje troškove prebacuju u sledeći mesec, a troše više nego što zarađuju. Na taj način su imali veći životni standard nego što je njihov prihod. Ukidanjem čekova životni standard građana se svodi na ono što oni zaista zarađuju, a vlada će taj nesmotreni potez i nebrigu o siromašnima i nezaposlenima, platiti već na sledećim izborima".
Vladimr Vuletić sa Filozofskog fakulteta kaže da je Srbija bila, a i danas je u velikoj meri treći svet Evropske unije. Ako Srbija formalno jednoga dana bude priključena EU, jedan broj građana faktički neće ući u Uniju, ukoliko budu osposobljeni da preuzmu uloge koje moderna Evropa nameće, ocenjue Vuletić: "I upravo zbog toga što je treći svet EU, ona nosi sve posledice koje takva pozicija nosi ona zapravo oseća. Ta pozicija je da je veliki broj stanovništva Srbije isključen iz evropskih i globalnih tokova novca, privređivanja, informacija i tako dalje".
Opasnost leži i u tome što ne postoji ni jedna stranka ili organizacija koja može da kanališe gnev nezaposlenih i ljudi koji najteže žive, tako da postoji mogućnost da se kod nas desi argentinski scenario.
