Izvor: RTS, 18.Nov.2019, 11:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Možda vam je lakše da detetu gurnete telefon u ruke, ali to nije rešenje
"Zbog čega su zabrinuti roditelji u 21. veku" istraživao je i Univezitet u Melburnu, a jedna od većih briga koju roditelji navode je emotivni razvoj i uticaj tehnologije i društvenih mreža na razvoj dece. Psihološkinja Branka Tišma kaže da je veliki problem današnje dece - usamljenost.
Roditelji su zabrinuti jer društvene mreže promovišu, kažu, nasilje, ismevanje, lajkove i dislajkove, zbog čega >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << deca imaju strah od izopštenosti iz društva.
Žale se da ni nedeljni ručak više ne može da prođe bez teških reči između dece i to zbog banalnih stvari.
Psihološkinja Branka Tišma kaže da je vođenje razgovora sa decom i mladima velika veština.
"Danas deca i mladi, kao i mi odrasli, zaboravljamo da pričamo, da verbalizujemo i da govorimo o onome što mislimo, što osećamo, što nas povređuje, što nas raduje", objašnjava Tišma.
Kaže da sa malo reči i misli posredujemo naš unutrašnji svet i stavove.
"Često se i pozitivna i negativna osećanja objašnjavaju smajlićima. Ljudski govor se svodi na jednostavne i lako prepoznatljive znake i simbole koji zapravo ne mogu da iskažu ni delić od onoga što čovek zaista misli i oseća", ističe Tišma.
Unutrašnji svet sve siromašniji
Branka Tišma je rekla da nam je unutrašnji svet sve siromašniji, da je sve manje emocija i da se sve svodi na zadovoljavanje potreba.
"Dečji svet je mnogo siromašniji, što se vidi u svakodnevnoj komunikaciji. Govor dece je kao SMS poruka. Počinju da govore situaciono. Morate da znate okolnosti u kojima se nalaze", kaže psihološkinja.
Ističe da je veliki problem današnje dece usamljenost jer im društvo prave telefoni, igrice i internet komunikacija.
"Dok to rade, oni su sami, čak i u prostoriji gde ima mnogo ljudi. Oni se potpuno isključe. Kada vrate pogled, apsolutno ne znaju o čemu je bilo reči i ne mogu da se uključe u komunikaciju", kaže Tišma.
Upozorava da odrasli često gurnu deci telefon u ruke ili uključe televizor da bi mogli nešto da obave.
"Roditelji gube odnos u kojem se stvara nešto što nije samo razmena misli nego i podrška, ljubav, poznavanje i moć uticaja na dete. Razvija se taj emotivni odnos u kojem dete prihvata da se odrekne telefona ili televizora i tako počinjemo da postavljamo granice", kaže Branka Tišma.
