Izvor: Danas, 06.Nov.2014, 00:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Moralna ekonomija duga
Svaki ekonomski krah dovodi do zahteva za oproštaj duga. Prihodi potrebni da se otplate dugovi su isparili, a aktive koje su predstavljene kao zalog izgubile su vrednost. Zajmodavci ubiraju harač; dužnici traže oproštaj duga.
Razmotrimo ogranak pokreta „Okupirajmo“, „Poništimo dug“, koji sebe naziva „pokretom otpora protiv duga koji se bori za ekonomsku pravdu i demokratske slobode“. Na veb-sajtu se tvrdi da su „zbog stagnirajućih plata, sistematične nezaposlenosti >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << i smanjenja javnih usluga“ ljudi prisiljeni da uđu u dugove da bi mogli da dođu do najosnovnijih sredstava za život, što ih dovodi do toga da „svoju budućnost predaju u ruke bankama“. Jedna od inicijativa grupe „Poništimo dug“ - Rolling Jubilee - javno prikupljanje sredstava da bi se otkupio i ugasio dug, proces je koji grupa zove „kolektivno odbijanje“. Grupa je ostvarila izuzetan napredak, sakupivši do sada više od 700.000 dolara i ugasivši dug od gotovo 18,6 miliona dolara.
Upravo postojanje sekundarnog tržišta duga omogućava Rolling Jubilee da tako jeftino kupi dug. Finansijske institucije koje su počele da sumnjaju u sposobnost pozajmljivača da vrate dug prodaju dug trećoj strani po sniženim cenama, često za samo pet centi po dolaru. Kupci onda pokušavaju da ostvare profit tako što povrate deo ili ceo dug. Da bi skrenuo pažnju na nečasne prakse sakupljača dugova, Rolling Jubilee je nedavno poništio studentske dugove za 2.761 studenta Everest koledža, profitne škole čiju je matičnu kompaniju Korintijan koledž nedavno tužila američka vlada za pljačkaško davanje zajmova. Ukupan zajam Everest koledža procenjen je na gotovo 3,9 miliona dolara. Rolling Jubilee ga je kupio za 106.709,48 dolara ili za oko tri centa po dolaru! Ali to je kap u moru. Samo u SAD studenti duguju više od bilion dolara ili oko šest odsto BDP-a. A studentska populacija samo je jedna od mnogih društvenih grupa koja živi od duga.
Zapravo, ekonomska stagnacija širom sveta 2008-2009. povećala je teret privatnog i javnog duga do te mere da je granica između njih postala nejasna. Irski predsednik Majkl D. Higins nedavno je objasnio kako privatni dug postaje suvereni: „Kao posledica potrebe da se uzimaju zajmovi da se pokriju aktuelni troškovi i iznad svega kao rezultat toga što je ‘blanko garancija’ proširena na aktive i pasive glavnih irskih banaka, opšti dug Vlade Irske povećan je sa 25 odsto BDP-a, 2007 godine, na 124 odsto 2013.“ Cilj irske vlade je bio da se sačuva bankarski sistem. Ali, nenamerna posledica paketa pomoći bila je gubitak poverenja u solventnost Vlade. U evrozoni Irska, Grčka, Portugal i Kipar su morali da restrukturiraju svoj suvereni dug da bi izbegli direktan bankrot. Rast razmere između duga i BDP-a napravio je neprijatnu situaciju u fiskalnoj politici i postao glavno opravdanje za mere štednje koje su prolongirale ekonomsku stagnaciju.
Konflikt između zajmodavca i dužnika postoji od vremena Vavilona. Ortodoksija je uvek podupirala sveta prava poverilaca; politička neophodnost često je tražila oproštaj za dužnika. Koja strana pobeđuje zavisi od toga koliko su dužnici očajni i jačine suprotstavljenih koalicija poverilac - dužnik. Moral je uvek bio intelektualna strana konflikta. Zajmodavci su tokom istorije stvarali što je moguće više pravnih i političkih prepreka za nenamirivanje obaveza, insistirajući na strogim sankcijama za dužnike - na zapleni prihoda, na primer, a u ekstremnim slučajevima na kažnjavanje zatvorom ili čak porobljavanjem.
Moral, međutim, nije bio potpuno na strani poverilaca. U Novom zavetu dug znači „greh“. Ali iako je možda greh napraviti dug, Jevanđelje po Mateju podržava oproštaj: „Oprosti nam dugove naše, kao što mi praštamo dužnicima svojim.“ Široko rasprostranjen društveni otpor prema polaganju prava davalaca zajmova na imovinu dužnika zbog neizmirenja dužničkih obaveza znači da je „zaplena imovine“ retko kad bila izvedena do ekstrema.
Pozicija dužnika dodatno je osnažena zabranom zelenašenja. Stope britanske centralne banke gotovo ekvivalentne nuli koje dominiraju od 2009. trenutni su primer napora da se zaštite dužnici. Činjenica je, kako Dejvid Greber ukazuje u svojoj veličanstvenoj knjizi „Dug: Prvih 5.000 godina“, da odnos poverilac - dužnik nije otelotvorenje gvozdenih moralnih pravila; umesto toga, društveni odnos je ono o čemu uvek mora da se pregovara. Kada su kvantitativna preciznost i strogi pristup dužničkim obavezama pravilo, brzo dolazi do sukoba i bede.
Autor je član Doma lordova britanskog parlamenta i počasni profesor političke ekonomije na Univerzitetu Vorvik
Copyright: Project Syndicate, 2014.
www.project-syndicate.org
