Izvor: Blic, 16.Maj.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Morala sam da ćutim
Morala sam da ćutim
Ja tvrdim, prema svim proračunima, da nije preko 880.000.000 DM razneto iz banke da bi sve štediše bile apsolutno podmirene. Nisu u pitanju investicije, već je to keš i to je utvrđeno revizijskim nalazom. Ovo je razneseno marta 1993. godine, tvrdi u istrazi Dafina Milanović.
Inače, bilo je od strane brojnih fizičkih lica uzimanja keša iz trezora 'Dafiment banke', kada bih se požalila kod guvernera Atanackovića, on mi je lično govorio >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da ćutim, odmah me podsetivši na to šta mi se dogodilo sa porodicom. To je bilo haotično stanje, uplitala se Državna bezbednost, to je bilo od februara 1993. godine do maja meseca 1993. godine. To su radili svi članovi SPS, guverneri, generali, svi ugovori koji su bili oročeni na jednu godinu raskinuti su posle 30 dana, a kamata je uzimana kao da su bili godinu dana.
Radoman Božović je samo zbog 'Dafiment banke' ishodio zakon o porezu na kamate štediša i 'Dafiment banci' je po tom osnovu uzeto 43.000.000 DM. Dva puta po 10.000.000 DM uzeto je za penzije i nije vraćeno, zatim u kešu preko NBS dinarski iznos na račun Penzijskog fonda. Deset miliona maraka je otišlo 'Simpu' za proširenje kapaciteta u Vranju, što nije ni započeto a pare su otišle. Ovaj veliki iznos na ime Penzijskog fonda mogu samo da kažem da mi je tako rečeno, a gde je faktički otišlo, ja to ne znam.
Povodom iznosa koji se spominju u zahtevu za sprovođenje istrage, Dafina kaže:
'Devetnaest miliona DM iz Beča je uzeo Izrael Kelman (Kelman je kao strani osnivač imao 37 odsto akcija a uplatio je kao osnivač 2,5 miliona DM) po nalogu Slobodana Miloševića. Postoji original priznanica iz Beča kod likvidacionog upravnika Slobodana Sekulića. Ovaj iznos je upotrebljen za specijalne namene. Za sledeći iznos od 2.200.000 DM kupljena je mašina za 'Štamparijum publikum', tačnije 2.183.000 DM, druga mašina je kupljena za skener u Londonu u engleskim funtama, mislim 180.000 funti, treća mašina je kupljena u Milanu sve za štampariju 'Publikum', 3.000.000 dolara je plaćena ABM kompjuterska oprema za računski centar, 880.000 DM plaćena su tri kontingenta uvoza cipela iz Rima za tri butika 'Dafiment banke'. Preko 'Polimeksa' kupljena je oprema iz Nemačke i Holandije za salon 'Dafibel'. Nastaviće se... Pasoš kod Buce Đurića
Pozvao me je Buca Đurić, tada načelnik SUP-a Beograd, i ja sam otišla kod njega u Ulicu 29. novembra. Buca mi je rekao: Po nalogu predsednika Miloševića, Rade Marković je mene zadužio da se sa tobom dogovorim da ti se da pasoš. Dogovor je bio da izađem iz zemlje i da se deo novca kojim treba da se servisira 'Dafiment banka' vrati od nasledstva mog muža i ja sam se sa tim složila. Tako sam dobila pasoš. To je bilo 9. novembra 1999. godine, a 11. novembra 1999. godine vraćen mi je pasoš, tj. dat mi je nov pasoš.
Sa mnom je pošao čovek policije koga sam ja tražila i sve vreme je bio sa mnom i osoba iz federalnih rezervi koja je pre toga napravila dogovor sa Miloševićem. Kad kažem federalnih rezervi, mislim na federalne rezerve USA. To je čovek koji je tri meseca bio sa mnom i potiče iz familije mog muža. Po nalogu Buce Đurića, jedan njegov čovek je pošao sa mnom u Ljermontovljevu, ne znam ko, tu sam malo posedela, on se pojavio i dao mi pasoš u ruke. Ovo sam pristala da bi se našla u inostranstvu da tamo uzmem svoje nasledstvo. To sam i uradila, objasnila je vlasnica 'Dafiment banke'. Dogovor o isplati
U vezi sa napuštanjem zemlje bio je dogovor da u tom sklopu vratim štedišama prvo do 1.000 DM, zatim do 5.000 DM, a osim toga da se osnuje fond i dopuni se iznos do 175.000.000 DM, koliko iznosi dug. Tačno je bio taj dogovor. Dalje je bio dogovor da kada uzmem svoj kapital da se dogovorim sa predstavnicima države i da prezentiram ovaj iznos. Napominjem da ja i sada izražavam spremnost da to učinim.
