Izvor: Politika, 24.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Montipajtonovska vožnja
Bratislav–Braca Petković sakupio je 70 oldtajmera, među kojima ima i starih preko 100 godina. Među njima je i jedna nemačka vojna amfibija, u voznom i plovnom stanju
Saobraćajne gužve odavno su postale zaštitni znak Srbije, a posebno Beograda. Prestonica, pored Kalemegdana i ušća, turistima može da ponudi i zabavu pod radnim nazivom „krkljanac u saobraćaju”. Širom zemlje, vozači jurcaju u brzim „mašinama” i krntijama, u zavisnosti od toga >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da li je vlasnicima tranzicija majka, ili maćeha.
A vremenu jurnjave prethodilo je doba nevinosti, kada su srpski drumovi bili gotovo pusti, neposredno posle Drugog svetskog rata i tek pokoji „ford” bi zatrubio sokacima, u čast motorizacije Srbije. Bratislav–Braca Petković (60), direktor Muzeja starih automobila, jedinog te vrste u zemlji, koji se nalazi u Beogradu, počeo je da sakuplja oldtajmere 1960. godine. Od tada, pa do danas, dve stvari se nisu promenile: automobil je bio i ostao statusni simbol, i uvek je bilo biznismena koji su znali da iskoriste priliku i obogate se.
– Beograd moje mladosti bio je muzej na točkovima. Posle rata, građani nisu mogli da kupe automobil, kola je imao neko ko je bio blizak vlasti ili je radio u inostranstvu. Zaljubio sam se u automobile. Kada smo hteli da vidimo dobra kola, išli smo do ambasada. Ispred engleske su bili parkirani „rols-rojsevi”, a poneki „kadilak” stajao je ispred američke ambasade – priseća se Petković.
Sve do 1960. godine, kada konjske zaprege polako odlaze u zasluženu penziju, tek ponegde na ulici mogao sa videti „studebeker” ili ruski rival, „pobeda”.U to vreme nastaje i prvi državni taksi, a bilo je i privatnih taksista, „slobodnjaka”, koji su, u duhu srpske snalažljivosti, vozili krševe sastavljene od pet različitih automobila.
Prvu saobraćajnu kaznu Petković je platio za upotrebu sirene bez razloga, što je šezdesetih godina prošlog veka bio težak prekršaj. Video je prijatelja dok je vozio, zatrubio je za njim da mu skrene pažnju, a revnosni saobraćajac ga je video i odrapio mu kaznu. Prevedeno u današnje pare, oko 10.000 dinara.
– Bilo je smešno. Dok mi je policajac gledao vozačku dozvolu, pisao podatke i kaznu, za sve to vreme ulicom je prošao samo jedan tramvaj – veli Petković.
Prvog oldtajmera nabavio od izvesnog Žareta Vasića, zvanog Papagaj. Bio je to čuveni „ford”, model T, prvi koji je izrađen serijski, na montažnoj traci. Ovaj je proizveden 1926. godine, i već sakupljao prašinu u Žaretovoj garaži.
– Trampili smo se. On meni „forda”, ja njemu gramofon sa trubom i komplet neotpakovanih ploča nekada čuvenog pevača, Mijata Mijatovića – kaže Petković.
Šezdesetih godina već je bilo moguće kupiti automobil na kredit, a prvi uvoznik „forda”, takoreći automobilski tajkun, bio je Andra Ristić. Kako se srećna zemlja radnika i seljaka razvijala, bilo je malo lakše priuštiti sebi četvorotočkaša. Jedino je benzin bio izuzetno skup.
– Uvoznici su benzin kupovali za jedan dinar u Rumuniji, a u Beogradu je koštao oko sedam dinara. Cena u unutrašnjosti Srbije išla je do 12 dinara. I dalje je to bila igračka bogatih ljudi – veli Petković.
Saobraćajnih nesreća nije bilo mnogo, kaže on. Jedino se događalo da neki pešak nastrada zbog nepažnje, jer prometa na ulici gotovo da nije ni bilo. Petković je godinama kupovao vozila koja su već bila oldtajmeri sredinom prošlog veka. Tako je od jednog taksiste kupio američki „neš”, kola koja su jezivo trošila benzin.
– Taksista me je čak odgovarao da ga kupim, jer mnogo troši, mislio je da hoću da taksiram sa njim. Kupio sam ga za smešne pare – kaže Petković.
Sa velikom ljubavlju je naš sagovornik sakupljao zbirku oldtajmera. Najstariji u njegovoj kolekciji je „marot gardon” iz 1897. godine. Petković poseduje i prvu zvaničnu vozačku dozvolu, koju je dobio Sreten Kostić, 3. aprila 1903. godine. Do 1994. godine, kada je osnovan njegov muzej, prikupio je 70 automobila i osposobio ih za vožnju. Među njima se našao i jedan „nacista” – „folksvagen” – amfibija, napravljen 1941. godine. Petković je u njemu prošle godine provozao Majkla Pejlina, glumca iz čuvene humorističke serije „Leteći cirkus Montija Pajtona”, a sada autora putopisa za televiziju Bi-Bi-Si.
Majkl Pejlin je posetio Beograd i Petkovićev muzej dok je pravio dokumentarac o balkanskim zemljama.
– Prvo sam ga vozio po gradu, a onda smo se spustili do reke. Nije mu bilo svejedno dok smo ulazili u vodu. Posle toga smo nastavili plovidbu do Velikog ratnog ostrva i nazad – kaže Petković.
Osim što izgleda čudno, automobil ima originalne tablice, napravljene u nacističkoj Nemačkoj. Ovo vozilo je, inače, „učestvovalo” u invaziji na Staljingrad. Policija ih je zaustavila, a Majkl je bio malo nervozan.
– Dok se smeškao policajcima, rekao mi je da bi nas u nekom drugom gradu u Evropi verovatno uhapsili. Objasnio sam mu da ne brine. On je glumio u seriji „Monti Pajton”, a kod nas može i da doživi šou takve vrste. Posle kraćeg razgovora, rukovali smo se sa policajcima i nastavili svojim putem – veli Petković.
Njihovo druženje ovekovečeno je na filmskoj traci i u knjizi putopisa Majkla Pejlina sa Balkana, koju je štampao Bi-Bi-Si. U knjizi je na fotografijama ovekovečena vožnja Majkla i Brace. Na jednoj se vidi plovidba Dunavom u automobilu, a na drugoj srdačan susret njih dvojice sa saobraćajnom policijom u centru Beograda.
Stanko Stamenković
[objavljeno: 25/02/2008]
