Izvor: Politika, 15.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Molitvom protiv heroina
"Punih jedanaest godina heroin je bio moja jedina realnost. Svaki dan mi je počinjao mislima o heroinu i završavao se u snovima o smrtonosnom belom prahu. Gajio sam iskrene nade da će mi stupanje u brak i rođenje deteta pomoći da se iščupam iz kandži zavisnosti, ali to se nije dogodilo. Sve više sam tonuo u vir zavisnosti i kada sam prodao sve zlato mog deteta i venčanu burmu, žena me je ostavila i rekla da mogu da se vratim po blagoslovu Hrista", priča tridesetčetvorogodišnji Steva, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koji već godinu dana živi u Centru za pomoć zavisnim osobama u Čeneju.
Bratstvo manastira Kovilj, koje predvodi episkop jegarski Porfirije, već godinama pruža pomoć mladima koji žele da se izvuku iz pakla narkomanije. Ilustrujući veličinu problema zavisnosti, vladika Porfirije ističe da je onim danima u mesecu koji su predviđeni za razgovor sa roditeljima i mladima koji su zainteresovani za boravak u ovom centru broj osoba koje od Crkve traže pomoć veći od broja vernika koji u manastir dolaze u vreme najvećih hrišćanskih praznika – Uskrsa i Božića.
Pošto manastir nije imao mogućnosti da svima obezbedi duži boravak u manastirskom konaku, pronađen je dodatni prostor za smeštaj ovih ljudi i formirana je zajednica na jednom salašu u Čeneju, u kojoj zavisnici žive i rade pod nadzorom sveštenika, ali i drugih stručnih lica – psihologa i psihijatara. Svakodnevica osoba koje žele da raskinu sa životom na hemijskim štakama u mnogim aspektima podseća na svakodnevicu života u manastiru i svodi se na molitvu, rad i razgovor sa sveštenstvom. Članovi ove zajednice na salašu borave između jedne i tri godine, a dan im je ispunjen različitim aktivnostima. Bavljenje sportom sastavni je deo duhovne rehabilitacije bivših zavisnika. Od svog osnivanja do danas u ovom centru boravilo je više od 200 osoba i najvećem broju njih život sa psihoaktivnim supstancama danas predstavlja samo ružnu uspomenu.
Brat Steva ovu zajednicu opisuje kao školu života u kojoj se uče sve važne životne lekcije – počev od ljubavi do tumačenja jevanđelja. On narkomaniju definiše kao bolest duše koja traga za smislom i ističe da svaka osoba po dolasku u ovu zajednicu dobija svog anđela čuvara, koji ga vodi putem isceljenja duše.
"Radni dan u ovoj zajednici počinje jutarnjom molitvom, a nakon zajedničkog doručka svako se bavi svojim radnim zadatkom – jedni se bave stokom, drugi farbaju ogradu, a neko popravlja pokućstvo, sve dok ne dođe vreme obeda kada se svi okupljamo za istim stolom. Bratstvo ovog manastira insistira na zajedničkim ritualima, jer smo svi mi deca koja uglavnom potiču iz rasturenih porodica u kojima niko nije ručavao i večeravao zajedno. U smiraj dana vodimo duhovne razgovore, a dan nam se završava večernjom molitvom", priča brat Steva.
Vladika Porfirije objašnjava da Pravoslavna crkva na zavisnike gleda kao na ljude sa životnim iskušenjima koje nisu u stanju sami da prevaziđu i zato posežu sa drogom. "Narkomanija nije samo duševna bolest, niti je samo telesna bolest, nego je pre i iznad svega – duhovna bolest. Kod svakog narkomana, u osnovi, postoji duhovna i egzistencijalna praznina i svako od njih ima veliki osećaj usamljenosti, koji proizilazi iz nedostatka ljubavi, bez obzira na to da li je to osoba zaista dobijala ljubav ili nije. Zbog toga mi u manastiru pokušavamo da im pomognemo da razumeju šta ih je dovelo do toga da potraže utehu u drogi i bekstvu od realnosti", priča vladika Porfirije.
Specijalni pedagog Ljubica Kovačević ističe da, prema podacima Instituta za sudsku medicinu u Novom Sadu, svakog meseca između i pet i sedam mladih ljudi umre zbog posledica prevelikog konzumiranja droge. Statistika takođe govori da oko 400 osoba godišnje u Srbije umre zbog "overdoziranja", a procenat izlečenih narkomana koji se leče u zdravstvenim ustanovama niži je od deset odsto.
[objavljeno: ]
