Izvor: Politika, 14.Nov.2010, 23:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Molitva koju je Tvorac čuo
Istinita legenda o srpskome patrijarhu Pavlu i njegovom slovu za spas u manastiru Vujan
Manastir Vujan – U priprati crkve sv. aranđela Gavrila, crvenim brokatom zastrt, vekuje sarkofag sa moštima bezimenog sveca. Iz ove male odaje, koja u isti tren može da primi tek nekoliko duša, potekla je zbiljska legenda o čudotvornom isceljenju bogoslova Gojka Stojčevića (1914 – 2009), kasnije 44. patrijarha srpskoga Pavla.
– Nije bilo službe u Vujnu za proteklu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << godinu a da ne pomenemo blaženopočivšeg patrijarha, našeg dobrog pastira Pavla. I, navek će ostati upamćena njegova ispovest koju nam je poverio 2005. godine, za svog poslednjeg boravka ovde. Prethodno je ušao u pripratu, klekao pored kripte sa moštima sveca, molio se u sebi nekoliko minuta i tek onda produžio u oltar – kaže za „Politiku” Jovan Nikitović (64), iguman manastira Vujan, na istoimenoj šumadijskoj planini.
Danas, na prvu godišnjicu upokojenja patrijarhovog, ta priča vraća na dane iz 1944. godine, kada su tridesetogodišnjem bogoslovu Gojku lekari prorekli da neće dugo. Izgledalo je da nema spasa od jektike koja mu je, još kao malom, odnela i oca i majku u rodnom slavonskom selu Kućancima.
– Patrijarh nam je ispričao da se te ratne godine obreo ovde, u Vujnu, na putu od manastira do manastira, moleći se za spas. Bio je izgubio, veli, dve trećine pluća, bratija ga se klonila bojeći se da će zaraza preći na njih a Gojko je, samo kad nikoga nije bilo u priprati manastirske crkve, satima klečao i molio. Stvoritelj je čuo njegovo slovo i otpisani bogoslov živeo je još 65 godina – kazuje iguman.
Starešina manastira dodaje:
– Njegova vera i ljubav prema Bogu bili su toliko veliki da se dogodilo čudo, i Gojko je prezdravio. Milošću Božjom, zahvaljujući jakim molitvama, isceljen je i nikad se više u veku nije razboleo. Bratiji je, za uzdarje, ostavio mali krst od lipovine, koji je izrezbario britvom. Na licu je raspeće Hristovo, na poleđini posveta: „Manastiru Vujnu, o isceljenju, priloži rab božji Gojko, 1946”. Krst i danas čuvamo u manastirskoj riznici a urezane godine, uoči Blagovesti, darodavac se zamonašio u manastiru Blagoveštenje u Ovčar Banji.
Jovan svedoči da je u poslednjoj godini sve više vernika koji izgovaraju reči spasa pored kripte.
– Tu se mole nevoljnici pred odlazak na lečenje i mnogi se kasnije vrate, sa dobrim vestima. Posle svake liturgije u našoj crkvi sav narod, klečeći u bogomolji pogleda uprtog u svete mošti, odsluša moje molitve za zdravlje, sreću i napredak.
Nepoznatom svecu nadenuto je, u novije doba, ime Vujanski svetitelj isposnik, a grob mu je stariji od crkvenih temelja. Ovaj manastir, prvotno, bio je bliži podnožju planine, i tada je na današnjem manastirištu postojala samo mala isposnica. I ona je zapustela kad su Turci, dole, zapalili manastir. Sklanjajući se od zuluma, Nikola Lunjevica i Lazar Mutap 1804. godine premeštali su manastirske zidine na mesto isposnice i tu pronašli četiri groba.
- Tri su sada u porti, dok su srpske vojvode u četvrtom, otvorivši ga, ugledali potpuno cele mošti jednog od vujanskih isposnika iz 13. veka. Ne zna se kako se taj monah zvao niti koji je on tu po redu bio, ali su duhovnici tog vremena ustanovili da su to posvećene mošti. Rekli su: nemojte ih premeštati, neka ostanu tu gde jesu, ali ih pokrijte mermernom pločom sa natpisom, a oko groba kopajte temelje za manastir tako da kripta ostane u unutrašnjosti hrama, sa desne strane – opisao nam je iguman Vujna, juče posle jutrenja.
G. Otašević
----------------------------------------------
Godinu dana od smrti patrijarha Pavla
Danas se navršava godina dana od smrti patrijarha srpskog Pavla koji će u istoriji srpskog naroda ostati upamćen po svojim delima, skromnosti i životu koji je u potpunosti bio posvećenom Jevanđelju.
Patrijarh Pavle je osuđivao svako nasilje i zločine, bez obzira na to ko ih je činio, kom narodu su činjeni i kojoj veri.
Ustajao je vrlo rano, živeo je u potpunosti po Jevanđelju i u skladu s onim što je govorio. Nije gledao televiziju, nije slušao radio, niti je čitao novine jer znao je da su prilike takve da će ono što je važno i do njega doći.
Njegova soba u Patrijaršiji bila je do te mere skromna da je u potpunosti podsećala na monašku keliju.
Patrijarh Pavle je gotovo tokom čitave godine bio na postu na vodi, ribu je jeo veoma retko, a meso gotovo nikad.
Preminuo je u snu, u 10.45 sati, u 95. godini, na VMA, gde je od 13. novembra 2007. godine bio na lečenju.
Po sopstvenoj želji sahranjen je u manastiru Rakovica, u Beogradu.
Tanjug
objavljeno: 15.11.2010.
