Izvor: Blic, 28.Jan.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Moje hapšenje je još jedan pritisak na sud
Moje hapšenje je još jedan pritisak na sud
BEOGRAD - Milorad Majkić, vlasnik lanca kockarnica i zlatara 'Aleksandar' i suvlasnik firme 'Kin Stib' iz Kinšase, koji se već osmu godinu spori sa 'Geneksom' oko kockarnice u 'Interkontinentalu', u razgovoru za 'Blic' kaže da je 'oduvek želeo da se spor reši mirnim putem, van suda, ali da to, očigledno, nije moguće'. Svoje hapšenje 17. januara ocenio je kao još jedan u nizu pritisaka na sudove.
Majkić je >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << izveden pred dežurnog istražnog sudiju Drugog opštinskog suda pod sumnjom da je falsifikovao isprave, odnosno punomoćja, pomoću kojih je pokrenuo spor protiv 'Geneksa'. Posle višesatnog ispitivanja, određen mu je jednomesečni pritvor iz kog je pušten 22. januara, nakon što je Krivično vanraspravno veće Drugog opštinskog suda preinačilo prvostepeno rešenje, nalazeći da nije bilo osnova da mu se odredi pritvor. U daljem postupku on će se braniti sa slobode, a kako saznajemo, za 29. januar je zakazano saslušanje svedoka.
Tokom razgovora za 'Blic' Majkić je pružio na uvid dokumenta kojima je potkrepljivao svoje reči.Priča počinje potpisivanjem ugovora o ulaganju sredstava stranog lica u hotel 'Interkontinental' 12. oktobra 1989. godine između 'Kin Stiba' i 'Geneksa'. Majkić tvrdi da je ugovor u ime 'Geneksa' potpisao Zoran Kojić, tadašnji direktor hotela 'Interkontinental', koji je u sastavu 'Geneksa', 'uz odobrenje Milorada Savićevića', generalnog direktora 'Geneksa'. Ovim ugovorom je dogovoreno da 'Kin Stib' za korišćenje kazina u 'Interkontinentalu' u narednih pet godina plaća 500.000 dolara godišnje, plus 20 odsto od dobiti, odnosno oko 1.300 dolara dnevno.
Kazino je, prema dokumentaciji, radio od 1990. do 1993. godine, kada je zatvoren, jer su stranci, koji su prema tadašnjem zakonu mogli biti njegovi konzumenti, napustili našu zemlju zbog sankcija. Tada je ugovor iz 1989. godine sporazumno zamrznut.
Žorž Jablan 1994. godine prava iz ugovora prenosi prodajom na Milorada Majkića za 1.600.000 dolara. S tim su se saglasili i 'Geneks' i 'Interkontinental' i 22. decembra 1994. godine zaključili aneks ugovora. U zaglavlju aneksa piše da 'Kin Stib' po posebnom ovlašćenju zastupa Milorad Majkić, direktor predstavništva 'Kin Stib' u Beogradu. Aneks su potpisali Kojić i Majkić.
Odlukom o nastavku rada kazina, koja je doneta 14. novembra 1994. godine, predviđeno je da u igračnici budu priređivani rulet, blek-džek, bakara i automati sa višestrukim ulogom. I ovu odluku je potpisao Kojić.- Za 25. decembar te godine planirano je otvaranje kazina. Pre toga sam u njegovu adaptaciju uložio još oko milion dolara, što znači da sam u kazino ukupno uložio preko dva miliona. Za otvaranje sam sve obezbedio - krupijee, osoblje... i oni odjednom kažu da ne može da se radi - kaže Majkić.
Prema rečima Dragoslava Ćetkovića, jednog od njegovih advokata, razlog je što čelnici 'Geneksa' nisu hteli da u kazino dolaze domaći gosti, iako je zakon to tada dozvoljavao.
Kao kuriozitet u celoj situaciji Majkić pominje jedan dokument Ministarstva finansija od 28. marta 1995. godine. U pitanju je dopunsko rešenje kojim se hotelu 'Interkontinental' odobrava držanje stranih efektivnih sredstava plaćanja u igračnici 'Kin Stib' Beograd u visini od 260.000 dolara. Rešenje je izdato skoro tri meseca pošto mu je onemogućen rad.
Majkić je tada pokrenuo spor pred spoljnotrgovinskom arbitražnom komisijom, koji je završen 1. aprila 1996. godine. Na osnovu odluke komisije, Majkiću je isplaćeno 1.300.000 dolara od 4.333.000 dolara. Zbog toga što 'nisu ispoštovali odluku' komisije, Majkić se ponovo obratio sudu.
Spor je vođen prvo pred Privrednim sudom u Beogradu, pa pred Višim privrednim sudom, da bi na kraju stigao do Vrhovnog suda Srbije i Saveznog suda.
Nebojša Zeković, drugi Majkićev advokat, pokazao nam je presudu Privrednog suda koja je od 18. septembra 2001. godine pravnosnažna i izvršna, a kojom se delimično usvaja tužbeni zahtev pa se druga strana obavezuje da tužiocu na ime naknade štete izgubljene dobiti isplati 4.333.333,16 dolara sa kamatom od šest odsto godišnje na mesečne iznose od po 166.666 dolara počev od 01. aprila 1996. do 31. maja 1998. godine.- Tokom suđenja, tri različite komisije veštaka su veštačile i sve tri su identično izveštačile u moju korist - ističe Majkić.
On kaže da je druga strana tokom procesa prigovarala da firma 'Kin Stib' ne postoji, kao i da ne valja njegovo punomoćje.
- Ako firma ne postoji, zašto su onda s njom sklapali ugovor još 1989. godine i potom pet godina poslovali? - pitaju uglas i Majkić i advokati.
Prema Majkićevim rečima, dok je Jablan bio živ (ubijen u Pragu 1998. godine, prim. nov.) on mu je obnavljao punomoćje i Majkić ga je koristio. U međuvremenu je, kako sam kaže, u Budimpešti s njim potpisao ugovor o kupovini 25 odsto akcija firme 'Kin Stib' i time postao suvlasnik. U Kinšasi se kao suvlasnik upisao 1996. godine i od tada Majkić više nije punomoćnik već isključivo suvlasnik.
Advokat Ćetković kaže da je Vrhovni sud u prvom postupku, okončanom 1998. godine, 'već raspravio sva pravna pitanja, jedino nije utvrdio kolika je šteta'. Tada je tužilac zatražio reviziju postupka pa je predmet ponovo stigao do Vrhovnog suda.- Preko Saveznog ministarstva inostranih poslova službenim putem su zatražena originalna dokumenta gde sam upisan kao suvlasnik 25 odsto firme 'Kin Stib'. Ta procedura je trajala šest meseci i papire smo dobili pre godinu dana. Sve vreme su ćutali i sada kada je predmet ponovo pred Vrhovnim sudom kažu da moje punomoćje ne valja i hapse me - kaže Majkić.
- Kada sam pristupio prinudnoj naplati, uspeli su da isprazne sve račune na kojima znam da je bilo 60-70 miliona dinara. Još su se naljutili što im blokiram račun - kaže Majkić i pokazuje faks kojim ga predsednik 'Geneks grupe' Milorad Savićević obaveštava da se 'zbog krajnjeg nekorektnog poteza dogovoren sastanak za 26. septembar 2001.' otkazuje i da se svi kontakti ubuduće ostvaruju preko suda.
Advokat Ćetković se pita da li sud treba da štiti domaće ulagače ili zakon i ugovore.
- Ako počnemo da štitimo nepravdu zato što se radi o društvenom preduzeću, onda tranzicija nema smisla - napominje Ćetković i ističe da ovo sigurno nije način na se privuku strani ulagači. K.K.
