Izvor: Glas javnosti, 30.Sep.2008, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Modna revija marama
STARA PAZOVA - „A sada, šešire, kačkete, šubare i kape sa cele sremske odevne mape najviših vrhova tela u šoške, kako bismo mogli da se posvetimo maramama kojima su se zabrađivale Sremice, kao žene ili device!“ U „koaliciji“ okupljenoj oko Ruže Andrić, etnologa etnokuće u sremskom selu Jasku, opština Ruma, marame, nekada nezaobilazni odevni predmet Sremica, prema nameni i modelima svrstane su u više grupacija, kolona, vrsta, klasa, razdela... Andrićeva je u domovima Jaska prikupila >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << kolekciju marama za muzejsku postavku etnokuće. Kolekcija je promovisana na Sremskoj reviji mode prošlosti održanoj u Golubincima na svečanosti obeležavanja treće godišnjice otkad je ovo eko-etno selo uvršteno u Kulturnu baštinu Evrope.
Osnovna podela je na radne i paradne. U grupaciji radnih, vredne su „socijalno odgovorne marame“, koje Sremicama služe, ali samo kad ih upotrebljavaju, da štite i zaštite glavu i lepotu od vetra, kiša, snega i ostalih atmosferskih nepogodština, a mana im je što nijedan model nije skrojen da štiti sremačke radenice od znoja i muke.
- Te marame kao sastavni deo radne odeće nosile su Sremice i zimi i u proleće, svakog radnog dana koji su često trajali cele sedmice, po kući, u dvorištu, u štali, na njivi kad se oralo i kopalo, sejalo i žnjelo, sadilo i bralo, kad se u šumu kadgod išlo po drva. Svečane, luksuzne marame nedeljače, nošene su nedeljom, praznikom, za vreme svih važnih porodičnih okupljanja: krštenja, ispraćaja u vojsku, veridbe, samo ne, nikada ne i na civilno služenje vojnog roka u kuhinjama Crvenog krsta, prosidbe, ženidbe i udadbe, zabrađivane su pri odlasku u crkvu ili u posetu rodbini i prijateljima, kaže Prema načinu upotrebe marame se dele na manje, povezače koje su se nosile na glavi i znatno veće, ogrtače, koje su služile umesto ogrtača, reklje ili kaputa.
Bez angažovanja modnog stiliste Sremice su bile na mukama kad je trebalo da se opredele za materijal od koga je željena i marama sašivena pa se često dešavalo da se umesto delinskih kupe cicane, u najboljem slučaju poldelinske a uvek su se visoko kotirale svilene, žoržetne, klotne, satenske, pamučne, vunene, a u visoku klasu spadale su i kašmirske, končane i plišane.
