Izvor: Politika, 21.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Moderniji izgled "Politike"
Moj zadatak je bio da projektujem nove fontove koji će odgovoriti zahtevima savremene tehnologije i unaprediti grafički izgled lista, kaže autor "Politikinog" novog fonta
INTERVJU
Jovica Veljović je autor novog fonta koji će činiti novo lice "Politike" posle 25. januara, Dana naše kuće. Rođen je 1954. godine u Suvom Dolu kod Blaca, u selu gde se, kao što kaže, još rukama mesi najlepši hleb na svetu, gde su najslađe trešnje ranke. Fakultet primenjenih umetnosti >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i dizajna završio je u Beogradu, magistrirao 1983. godine i na ovom fakultetu predavao tipografiju. Danas živi i radi u Hamburgu, gde na Fakultetu za dizajn, medije i informacije predaje pismo i tipografiju od 1992. godine. Dobitnik je brojnih nagrada za svoj rad, a najdraža mu je nagrada "Šarl Penjo" Međunarodnog udruženja tipografa. "Nagradama ne pridajem poseban značaj. One mogu biti dobre isključivo za mlade ili stare stvaraoce; mogu da deluju kao nada ili uteha. U mojim godinama čovek ne treba da misli na nagrade, već na rad", kaže naš sagovornik...
• Kako je došlo do saradnje sa "Politikom", odnosno šta ste tačno zamoljeni da uradite u okviru projekta redizajna našeg lista?
– Odgovorni ljudi u "Politici" znaju da dobro novinarstvo i funkcionalan dizajn čine novinu uspešnom. Prepoznali su mogućnosti koje ovaj tradicijom bogat list treba da ostvari novim izgledom. Uvideli su da je loša tipografija očigledno ponižavanje čitalaca. Moj zadatak je bio da projektujem nove fontove koji će odgovoriti zahtevima savremene tehnologije i unaprediti grafički izgled lista.
• Kako ste pristupili ovom poslu, odnosno kako ste izabrali izgled novog pisma, o kojoj vrsti je reč i zašto?
– Moj stric Milan je bio redovan čitalac "Politike". Kao dečak ujutru sam redovno kupovao "Politiku" i mleko. Počinjali smo dan "Politikom". Za mene je ovaj zadatak emocionalan i izazovan. Znao sam kakva slova treba da ima "Politika": jednostavna, lepa i jasna, neutralna i čitljiva – samim tim funkcionalna. Ako se čitalac udubi u sadržaj teksta, ne primećujući slova, biće najbolji znak da sam dobro uradio posao. Želim da pokažemo da dobra slova i tipografija treba da objašnjavaju sadržaj teksta, a ne tipograf.
• Kakva su Vaša ranija iskustva sa pravljenjem fontova za novine i koliko je "Politika" bila izazov i težak zadatak, budući da je reč o ćiriličnom pismu?
– Iskustvo koje sam stekao radeći za Die Zeit su dragocena, a deo je ugrađen u fontove za "Politiku". Bez obzira na to što je ovde u pitanju ćirilica, problemi su isti. Ćirilica nije pismo u podređenom položaju na latinicu, ali nije ni superiornija od nje, kako se ovde često želi predstaviti.
• S obzirom na to da fontovi za novine treba da ispune neke vrlo teške uslove, a to je da budu i štedljivi i čitljivi na malim veličinama, pa uzimajući u obzir kvalitet štampe novina i novinski papir, na šta ste morali naročito da obratite pažnju prilikom projektovanja pisma u slučaju "Politike"?
– Deo mog odgovora je i u vašem pitanju. Nije problem samo u dizajnu slova, značajnije je prilagoditi formu, naročito optiku, arhitekturu i proporcije znakova za odgovarajuće i neophodne veličine slova, širinu reda, međuslovni i međuredni razmak. Pismo se ne pravi da bi pravili lepe reči, već da reč napravimo grafički lepom.
• Imajući u vidu da "Politika" koristi zastarele softvere, da li Vam je bio problem da pravite pisma koja se prilagođavaju starijim i samim tim komplikovanijim načinima rada?
– U dobru je lako dobar biti, na muci se poznaju junaci – izreka je. Dobri fontovi kojima se mi još uvek divimo pravljeni su i u gorim tehničkim uslovima od "Politikinih". Naravno, Open Type tehnologija ima mnoge prednosti, naročito za pisma koja nisu latinica. Verujem da će "Politika" i taj problem brzo prevazići.
• Najveći broj novina ima pisma kreirana ekskluzivno za njihove potrebe, kako zbog prepoznatljivosti, tako i zbog opšteg utiska i poruke koju želi da prenese čitaocima. Koju poruku Vi želite da prenesete pismom koje ste kreirali?
– Izraz poruka mi se ne čini adekvatnim. Radije bih rekao da mi je cilj da oblikom, funkcionalnošću slova i tipografijom učestvujem u arhitekturi misli.
• Otkud interesovanje za pismo i projektovanje slova i kako je sve to počelo?
– U svakom narodu pismo i jezik su najveći, jer, u njima je sva mudrost sveta. Jedna nemačka knjiga o slovima je bila presudna. Ona je puna magičnih slova kakva sam poželeo i sam da crtam i pišem. Knjiga nosi naslov: "O slovima", Hermana Capfa.
• Možete li nešto reći o razlikama, prednostima i manama u odnosu na upotrebu olovnog, potom fotosloga, i na kraju računara?
– Moje prve fontove nacrtao sam za foto slog. Bio sam prvi u Srbiji koji je u toj tehnologiji objavio kompleksna pisma u Americi. Posle gotovo dvogodišnjeg rada na jednom pismu bilo mi je potrebno još šest meseci rada, od jutra do sutra, da završim finalne crteže za osam rezova, koliko ima "ITC Veljović". Tri takva pisma sam uradio osamdesetih godina.
Sada je neuporedivo lakše, brže i jednostavnije crtati slova, ali rezultati najčešće to ne potvrđuju. Kompjuter i softveri za izradu slova su danas jednostavni za upotrebu i dobri. Ali njima ne pravimo ono što je potrebno već ono što je moguće. To moguće, u pismu je najčešće beskorisno i bespotrebno.
• Po kom principu se studenti opredeljuju da dolaze na Vaše časove?
– Studenti najčešće slobodno biraju čime žele da se bave. Pismo je izborni a tipografija obavezan predmet. Moj zadatak je da im pomognem da otkriju magiju pisma i da ga pravilno koriste. I sam se ponekad pitam otkud toliko interesovanje. Škola na kojoj predajem uživa veliki ugled u oblasti grafičkog dizajna i ilustracije, ne samo u Nemačkoj. Veliki broj studenata je iz inostranstva. Moji studenti se bave kineskim, korejskim, arapskim, hebrejskim pismom i, naravno, ćirilicom, uglavnom ruskom.
• Da li ste razmišljali o povezivanju fakulteta kod nas i u Hamburgu i međusobnoj saradnji studenata i profesora?
– To bi bilo dobro i, nadam se, moguće. Ja sam upravo na odseku zadužen za međunarodnu saradnju, savetujem i upućujem studente da svoja znanja dopune njima manje poznatom, novom kulturom, i iskustvima koja su drugačija od nemačkih. To je nešto najdragocenije iz studentskih dana.
• Zašto ste tek projektovanjem pisma sava počeli da se interesujete za projektovanje ćiriličnih pisama ? Koja su još ćirilična pisma koje ste osim save pro projektovali?
– Uvek sam se interesovao za ćirilicu, njome pišem. Tek pojavom Open Type tehnologije moguće je nezavisno raditi na ćirilici. Za sabrane pesme u devet knjiga Matije Bećkovića u izdanju Srpske književne zadruge napravio sam specijalno pismo aminta. Imam mnogo više ćiriličnih pisama nego što su objavljena. Ne žurim. Pismo nije sir da se pokvari. Moji zahtevi i kriterijumi prevazilaze želju da po svaku cenu imam pismo na tržištu. Mene zanimaju i druge, važnije, stvari od puke komercijalnosti.
• Kakav je Vaš odnos prema ćirilici kao pismu?
– "Politika" je često pisala o zapostavljenosti ćirilice, ili o tome koje je pismo razvijenije ili lepše. Nikada više proizvoljnosti nisam pročitao nego u tim tekstovima. Ne znam šta nedostaje ćirilici što ima latinica. Vlastito preuveličavanje i vlastito uzdizanje siguran je znak diletantizma, a upravo to možemo često sresti u tekstovima o ćirilici u medijima i takozvanim društvima za zaštitu ćirilice. Ćirilicu nije potrebno braniti, ćirilicu treba koristiti, njome pisati. Meni je bilo nezamislivo da ocu napišem pismo latinicom. Neko je jednom rekao; da jedno vreme koje je zaboravilo pamćenje za stvari koje čine život, ne zna šta hoće.
• Šta nam možete reći o periodu kada ste u "Adobi" bili savetnik za ćirilične verzije pisama
– Početkom devedesetih počeo sam da radim fontove za "Adobi". Za njih sam uradio pisma eks ponto, silentijum i sava. Adobi je vodeća firma u razvoju softver tehnologije i učestvovao sam u svim projektima na dizajnu ćirilice. Na izvoru sam najnovije tehnologije i to primenjujem u svojim pismima.
Nestrpljenje i želja za brzim profitom često ubijaju najbolje ideje, što je ponekad slučaj i kod njih. Ovde mislim na brzo zapostavljanje multiple master tehnologije.
• Ko je tipograf koga cenite kod nas i u svetu? Ko su Vaši uzori?
– Dugogodišnje prijateljstvo sa Hermanom Capfom je svakako uticalo na mene. Nemam uzore. Uzori su za mlade, a ja tako mlad nisam. Nemačka između dva svetska rata je bila zanimljiva u oblasti pisma i oblikovanja knjiga. Samo u kulturnom okruženju se mogu desiti zanimljive i velike stvari. Grof Kesler u Nemačkoj i Vilijam Moris u Engleskoj su to najbolje pokazali.
• Da li pravite skice rukom ili na računaru, ili direktno radite u programu za projektovanje pisama?
– Preko trideset godina iskustva u ovom poslu omogućava mi i jedno i drugo. Kliknem mišem, ali za svaki slučaj držim penkalo u džepu.
• Ko je od Vaših studenata postigao uspehe u kreiranju tipografskih pisama?
– Nekoliko mojih studenata već ima objavljena pisma kod poznatih firmi za distribuciju slova, još je više onih koji svoja znanja uspešno demonstriraju u nemačkim novinama. Hamburg je svakako dobro mesto za to.
• Šta je sada popularno – koja vrsta pisma u svetu?
– Sada je sve popularno i ništa nije popularno. Ipak, čini mi se da su potrebe naterale dizajnere da se pozabave stvarnim problemima koje moderna tehnologija nameće, naročito u globalnoj komunikaciji. A to je kako nedvosmisleno komunicirati.
• Kako ste uspeli da za tako vreme oblikujete tako obimne familije pisama?
– Trideset godina nije malo za to. Imam više neobjavljenih nego objavljenih pisama. Više volim dubinu nego širinu u poslu kojim se bavim. Često mi se čini da nisam bio dovoljno efikasan i po količini uloženog vremena trebalo je više fontova da bude. Na jednom fontu radim godinama, još nije završen, a tek sam premašio 2.200 znakova.
• Kakva je budućnost pisma? Odnosno, da li je budućnost u ekranskom pismu?
– Pismo će biti sve prisutnije na monitorima. U dizajnu o tome treba voditi računa, ali ja verujem u humani oblik slova, koji predstavlja ideal. Tehnologija će se pre prilagođavati tome nego obrnuto. Knjige i novine još imaju budućnost. Teško mi je da zamislim kako se na plaži, dok čitam vesti, štitim od sunca monitorom. U krevet se lakše polazi sa knjigom nego sa kompjuterom, zar ne.
Marija Đorđević
[objavljeno: 21.01.2007.]
.jpg)
