Izvor: Politika, 02.Sep.2010, 23:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mlinovi među šljivama
U Blacu i okolini, poznatoj po voćarstvu, uspešno posluju i mlinovi, čak i jedan pored drugog
Blace – U varošici između Kopaonika i Jastrepca – Blacu i okolnim selima podignuta su tri ogromna mlina: Đukića, Savića i Timotijevića. Šta će mlinovi među šljivama?
Sa ovim pitanjem došli smo u selo Kaševar, tri-četiri kilometra od centra grada. Ovde su, na stotinak metara jedan od drugog, veliki mlinovi sa džinovskim silosima. Sa puta koji vodi ka Kuršumliji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << svraćamo u prvi. Njegov vlasnik Ivica Savić prima nas u lepo uređenoj kancelariji. Na zidu uljana slika, portret dede Milosava, koji je, kaže, bio veliki domaćin i koji mu je uzor. Prvo se Ivica bavio prevozom, ali su sankcije taj posao onemogućile. Osetio je da je hrana ono što je najpotrebnije i odlučio se za mlin. Mleo je, najpre, žito iz državnih rezervi. Sada njegovo preduzeće „Aki komerc“ ima silose u koje smešta 6.000 tona pšenice, a mlin je kapaciteta 30 tona dnevno. Ima i pekaru u Blacu. Zapošljava 40 radnika. Brašnom svih vrsta, kaže, snabdeva skoro ceo jug Srbije, od Pirota do Vranja, kao i raški kraj sve do Tutina. Već priprema modernizovanje mlina i nabavku savremenih mašina iz Švajcarske. Znači: ide mu dobro.
– Rod pšenice je ove godine nešto manji, ali je kvalitet izuzetan. Najviše nabavljamo žito iz Toplice i Morave, manjim delom iz Vojvodine – kaže Ivica Savić. A na pitanje kako uspeva kad mu je u samom komšiluku drugi i veći mlin on odgovara da tu nema nikakvih smetnji i da posla ima za oba.
Mlinsko-pekarsko preduzeće „Timotijević“ je tik uz Savićev mlin. Njegov vlasnik Rade Timotijević živi u ovom selu. Kapacitet njegovog mlina je, kaže, 120 tona za 24 časa, a u šest silosa može da stane 6.000 tona žita. I on brašnom svih vrsta snabdeva jug Srbije, ali i Šumadiju. Preko fabrike kvasca u Bitolju njegova je i Makedonija. Sa 12.000 komada hleba raznih vrsta i još 3.000 peciva on snabdeva Blace, ali i Prokuplje, Kuršumliju, Brus, Aleksandrovac, Kruševac i sela oko njih. Ima stalno zaposlena 52 radnika, što je za selo od 200 kuća izuzetno dobro. On je, slično kao Savić, bio prevoznik. Radio je godinama u Sloveniji, pa sad jedna njegova kafana u Blacu nosi ime „Emona“ (rimski naziv za Ljubljanu).
– Za celu opštinu mnogo bi bilo i jedan mlin, a kamoli tri. Ja sam ovde počeo sa kombajnima. Želi smo polja oko Blaca i po mesec dana. Sad se sve završi za desetak. Veliki potesi njiva pretvoreni su u šljivike. Pa ipak, još u Toplici, Pomoravlju i Župi ima žita izuzetnog kvaliteta. Ako vojvođanska pšenica daje do 750 kilograma po hektolitru, ova i preko 800. To je ono zbog čega je naše brašno traženo na tržištu – veli Rade Timotijević. On namerava da podigne, pored ovih šest silosa, još jedan mnogo veći. Kupio je i pogone niškog „Žitopeka“, a ima i kafane, kafiće, prodavnice delova za mehanizaciju i sve što treba seljacima: od mašina do semena. U modernizaciju mlina uložio je 16 miliona dinara. Unutra je kao u apoteci, uverili smo se.
I u jednom i u drugom dvorištu ovih mlinara videli smo traktorske prikolice prepune tek ubranih šljiva. Pročitasmo i natpis: „Otkup šljiva“. Sada od toga ovde, izgleda, svi žive.
A pekarsko preduzeće „Đukić“, sa mlinom kapaciteta od 60 tona dnevno i pekarama, odavno je, naročito svojim ukusnim hlebom, zagospodarilo jugom Srbije.
Da se čovek, zaista, čudi: odakle ovde u ovim planinskim vrletima toliko mesta gde se melje žito i peku hlebovi, kifle, đevreci, paštete, zemičke...
D. Borisavljević
objavljeno: 03.09.2010.
