Izvor: Blic, 16.Avg.2008, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mleko i ribe česti uzročnici alergija
Oko petina ukupne populacije u svetu boluje od nekog oblika alergije. Kod dece su najčešće alergije na hranu, ali one nisu retke ni kod odraslih. Alergija na hranu je ozbiljan problem koji može da ugrozi život.
Alergija na hranu može se javiti pri prvoj upotrebi neke namirnice u životu, ali ume zadesiti i one koji su je godinama ranije konzumirali. Jedini način zaštite je izbegavanje određene namirnice. Ove alergije uzrokuju različite reakcije poput anafilaktičkog >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << šoka, astme, alergijskog rinitisa, grčeva, mučnine, proliva, urtikarije, angioedema, dermatitisa, peckanja, svraba ili otoka jezika, usana i ždrela. Mogu se javiti odmah ili do 24 sata posle jela. Dr Dragana Jović iz Instituta za javno zdravlje „Batut" kaže da nerazumevanje pojma alergije vodi do nepotrebnog izbacivanja namirnica iz jelovnika, ali i do ugrožavanja života.
- Pojmovi alergije ili preosetljivosti na hranu mogu se koristiti samo ako je u reakciju uključen imuni sistem. Nutritivni alergen je namirnica ili komponenta, najčešće protein, koja stimuliše odgovor imunog sistema kod preosetljivih na tu vrstu hrane. Namirnica može imati više komponenti na koje je osoba osetljiva - kaže dr Jović.
I najmanja količina neke namirnice može da izazove alergijsku reakciju. To su najčešće kravlje mleko, jaja, ribe, rakovi i školjke, žitarice, soja, kikiriki, jagode, paradajz, spanać, pomorandže. Reakcije na orašaste plodove obuhvataju lešnik, orah, badem, ali i semenke suncokreta, masline i ulja.
- Oko 90 odsto reakcija na hranu odraslih uzrokuju kikiriki, orasi, riba i školjke. Kod dece jaja, mleko, soja i brašno. Alergija na jabuku, krompir, šargarepu, celer, grašak, kivi, višnje, paradajz i beli biber česta je kod alergičnih na polen breze. Alergiju uzrokuju i konzervans, boja, zaslađivač, anis, lovor, kim i kari.
Alergični na mleko ne bi smeli da jedu kravlji sir, jogurt, kiselo mleko, sladoled i ostale mlečne proizvode. Ali, često mogu maslac. Jaja su, takođe, čest uzročnik alergija. Manifestuju se kroz astmu, urtikariju, angioedem i edem larinksa, rinitis, konjunktivitis i svrab kože. Neke vakcine protiv virusnih bolesti sadrže, iako u tragovima, belančevine jaja, pa alergični ne bi smeli da ih primaju - upozorava naša sagovornica. Alergija se javlja i na losos, račiće, tunjevinu, sardelu, pastrmku i štuku. Asmatični napad može nastati i samo udisanjem mirisa ribe. Ispitivanja mesa pokazuju da je alergija najčešća na govedinu, pa onda svinjetinu, jagnjetinu, piletinu, zečetinu i ćuretinu.
- Ćureće i pileće meso dobro je svarljivo, pa se može bez posledica jesti. Od povrća, alergiju izazivaju grašak, pasulj, sočivo, soja i celer, a ređe šargarepa, paradajz i krompir. Uzrok mogu biti i plesni na površini povrća. Kuvanje, sterilizacija i smrzavanje smanjuju biljne alergene, ali ne i one životinjske, od ribe i jaja. Osetljivost na voće najčešća je na agrume i jagode, ređe na breskve i mandarine - kaže naša sagovornica.
Kako se dokazuje alergija na hranu
Alergija se dokazuje kožnim testovima, a najvažniji je provokacijski test. Bolesniku se daju namirnice za koje se sumnja da su uzrok i prate se simptomi. Kada se pojavi reakcija, izvesnu namirnicu treba izbegavati. Oni s rizikom ponovljene reakcije moraju imati kod sebe autoinjektor adrenalina i brzodelujući antihistaminik. Tablete antihistaminika i kratkotrajna upotreba kortikosteroida koriste se prema preporuci lekara samo ako nije utvrđen uzrok alergije.
Utiče i nasledni faktor
Najnovija istraživanja obavljena u Americi ukazuju da alergijske reakcije mogu biti nasledne. Učestalost te pojave kod dece čija oba roditelja imaju neki oblik alergije je 80 odsto, a 25 odsto ukoliko samo jedan od roditelja ima taj problem.
