Izvor: Politika, 07.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mladi u lavirintu
Čak 93 odsto srednjoškolaca probalo je alkohol, a 20 odsto devojčica koristilo je sedative bez lekarskog recepta
U Srbiji čak 4.900 mališana živi u domovima za decu bez roditeljskog staranja i u hraniteljskim porodicama, a polovina njih živi u novom domu koji se nalazi u njihovom rodnom gradu. Srbija je na prvom mestu u Evropi po broju šesnaestogodišnjaka koji piju i po broju devojčica koje zloupotrebljavaju sedative. Čak 93 odsto srednjoškolaca probalo je alkohol.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Podaci Evropske agencije za rekonstrukciju, koja je prošle godine sprovela istraživanje o bolestima zavisnosti u Srbiji, jasno upozoravaju da su alkohol, marihuana i lekovi dostupni našoj deci, a starosna granica kada oni prvi put dolaze u kontakt sa psihoaktivnim supstancama pada sve niže. Ovo istraživanje pokazalo je da je broj pušača u školskoj klupi veoma visok – 58 odsto srednjoškolaca koji su učestvovali u ovom istraživanju izjavilo je da je već popušilo prvu cigaretu, a čak 20 odsto devojčica koristilo je sedative bez lekarskog recepta.
Ovo su samo neki od upozoravajućih podataka iz izveštaja Centra za prava deteta pod nazivom "Prava deteta u Srbiji 2005. godine", koji ima za cilj da domaćoj i stranoj javnosti pruži informacije o tome kako se međunarodno zagarantovana prava deteta ostvaruju u Srbiji.
Stručnjaci Centra za prava deteta tvrde da je u 2005. godini za obrazovanje naših mališana izdvojeno svega 3,6 odsto bruto društvenog proizvoda, što je za promil manje nego u 2004, ali i za promil više u odnosu na 2002. godinu, kad je za obrazovanje mlade generacije izdvojeno svega 3,5 odsto BDP-a.
Na pitanje – kako ocenjuju kvalitet nastave u školama, više od 70 odsto srednjoškolaca je odgovorilo da se gradivo u školama izlaže na nezanimljiv način i da je prepuno suvoparnih detalja koji ničemu ne služe. Polovina njih misli da u školi bolje prolaze oni koji bubaju nego oni koji misle svojom glavom, a zabrinjavajuće visok procenat je onih koji su prinuđeni da plaćaju dodatne časove da bi uspeli da savladaju gradivo, ističu stručnjaci Centra za prava deteta.
Prema istraživanju Republičkog zavoda za statistiku, za troškove školovanja svoje dece prosečno srpsko domaćinstvo mesečno izdvaja 417 dinara.
Stručnjaci Centra za prava deteta su tokom oktobra 2005. sproveli istraživanje u osam velikih gradova Srbije o tome koliko su tinejdžeri tolerantni. Istraživanje obavljeno na uzorku od 468 srednjoškolaca uzrasta 16 i 17 godina pokazalo je da više od polovine srednjoškolaca u Srbiji gaji veće ili manje podozrenje prema stranim kulturnim uticajima.
Skoro 40 odsto dečaka smatra da uticaji drugih naroda "znatno ugrožavaju nacionalni identitet" njihovog naroda, dok su devojčice za nijansu manje ksenofobične od svojih školskih drugara – trećina pripadnica lepšeg pola "strepi" od stranih uticaja...
Zanimljivo je da 17 odsto devojčica i čak 28 odsto dečaka nije sigurno da li je slušanje inostrane muzike "patriotski čin" ili su čak ubeđeni da je to vrlo nepatriotsko ponašanje. Svaki peti dečak i svaka deseta devojčica izjavljuju da im nije baš svejedno koje je nacionalnosti njihov drug iz klupe, a četvrtina dečaka i petina devojčica ne može da zamisli sebe u intimnoj vezi s pripadnikom drugog naroda.
Skicirajući zdravstveni profil mališana u Srbiji, stručnjaci Centra za prava deteta su naveli podatke Instituta za zaštitu zdravlja Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" i Gradskog zavoda za zaštitu zdravlja koji govore da stopa predškolske dece koja zatraže lekarsku pomoć iznosi 77 na 1.000 dece. U toku 2004. godine ukupno je 33.660 predškolske dece zatražilo pomoć lekara zbog povreda i trovanja, a statistika govori da se deca najčešće povređuju u kući – leti su to najčešće poderotine i posekotine, a zimi opekotine od grejnih tela koja nisu dovoljno bezbedna.
Prema podacima Gradskog zavoda za zaštitu zdravlja u Beogradu, u 2004. godini je 36 devojaka mlađih od 15 godina rodilo dete, a mame su postale i 734 devojke, uzrasta od 16 do 19 godina. Stručnjaci upozoravaju da maloletnice u ukupnom broju prekinutih trudnoća učestvuju sa jedan odsto i naglašavaju da se oko dve trećine trudnoća prekine u privatnim ordinacijama, koje ne dostavljaju podatke nadležnim ustanovama.
Stopa samoubistva za osobe od 15. do 24. godine u Srbiji poslednjih godina konstantno iznosi osam suicida na 100.000 stanovnika iste starosne kategorije, ali se ovi podaci moraju uzeti sa rezervom, jer se veliki broj samoubistava registruje kao nesrećan slučaj ili se na drugi način evidentira, navodi se u izveštaju Centra za prava deteta.
Stručnjaci ove nevladine organizacije takođe upozoravaju da raste broj mališana koji postaju žrtve trgovine ljudima i navode podatke nevladine organizacije za borbu protiv trgovine ljudima ASTRA da je udeo dece u ukupnom broju identifikovanih žrtava u 2004. godini iznosio čak 56 odsto i da su ta deca su u proseku bila stara između 14 i 17 godina.
Katarina Đorđević
[objavljeno: 07.08.2006.]
