Izvor: Politika, 08.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mitrovica između patrola
Kosovska Mitrovica – "Pošto, majko, pevac?" "Samo 400 dinara", odgovara starica zavejana snegom na ulici u severnoj Kosovskoj Mitrovici. Starica se smrzava na drvenoj hoklici na sklapanje, pored koje je poređala nekoliko plastičnih boca s mlekom i kantu sa sirom, takođe za prodaju, a petla je umotala u peškir, jer je dan već odmakao i verovatno će morati da ga ponovo iznosi na pijacu. Njene oči gotovo me mole da budem mušterija, ali kud ću sa živinom. Na Kosmetu sam novinarskim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << poslom...
Pedesetak metara pre improvizovane pijace nalazi se most na Ibru koji deli srpski od albanskog dela grada, na kojem danonoćno dežuraju pripadnici Kfora i Unmika. Niz istu ulicu, s druge strane, južno, uzdižu se tri solitera iz kojih su Albanci tokom martovskih nemira 2004. godine jurišali na svoje komšije druge narodnosti i konfesije. Na raskrsnici kod solitera takođe je stalno prisutna međunarodna policija.
Ovako, između stranih patrola, teku zimski dani oko 22.000 Srba i drugog nealbanskog življa u severnoj Kosovskoj Mitrovici. Koordinator šestočlanog savetodavnog tela (Unmik administracija je 2002. ugasila opštinu) doktor Srboljub Milenković kaže za naš list da bi bilo još teže da Republika Srbija preko Koordinacionog centra nije uspela da sačuva pojedine ingerencije i organizuje život na ovom području.
– Sreća je što imamo dosta zaposlenih na republičkom budžetu, pa Opština dobija prihode od oporezivanja plata. Racionalnim raspolaganjem tim sredstvima obavljamo sve javne funkcije u gradu, a od 2007. godine finansiramo i materijalne troškove u obrazovanju. Naša javna preduzeća uspevaju da održavaju infrastrukturu, čiste ulice, vrše pogrebne usluge... Preko 80 odsto srpskog groblja, koje je ostalo u južnom delu grada, Albanci su uništili, pa smo bili prinuđeni da u opštini Zvečan kupimo novu parcelu – kaže dr Milenković.
On ističe da je za urbanističke probleme u severnoj Kosovskoj Mitrovici odgovorna Unmik administracija, jer u ovom trenutku jedino ona ima mehanizme vlasti i kontrole. Zaista je očigledno da je ovaj grad u poslednjoj deceniji izgubio trotoare, parkove, krovove... Čim je formirano, opštinsko savetodavno telo je od tadašnjeg šefa administracije Štajnera tražilo da se zaustavi divlja gradnja, ali su naišli na apsolutno nerazumevanje.
– U poslednjih godinu dana nešto se pokušava. Međutim, to je nedovoljno. Kao da nekom više odgovara haotično stanje u severnoj Kosovskoj Mitrovici – nastavlja Milenković.
Nije nikakva tajna da ovde građani ne plaćaju ostale vrste poreza, struju i vodu. Jedino izmiruju telefonske račune. Struja često nestaje, pa su se vlasnici trgovinskih i ugostiteljskih radnji u centralnim ulicama opremili generatorima na naftu. Snabdevanje vodom, međutim, zavisi od volje Albanaca, jer se ventili nalaze u južnom delu. Isključenja obično traju od 19 do 7 časova, a preko leta i po nekoliko dana.
– U isto vreme na području južne Kosovske Mitrovice se zalivaju bašte. Gotovo čitavo Kosovo vodom se snabdeva sa jezera Gazivode u srpskoj opštini Zubin Potok. Albanci ništa ne plaćaju, a formirali su nekakvo javno preduzeće i ispostavljaju račune građanima Prištine, termoelektrani "Obilić" i drugim mestima. Veliki novac slivaju u svoje džepove. Pokušaćemo da uz pomoć države Srbije ove godine izgradimo našu fabriku vode i rešimo ovaj problem – ističe dr Srboljub Milenković.
Kako pokrenuti proizvodnju i zaposliti mlade? Ovo je takođe pitanje na koje se mora dati konkretan odgovor. "Trepča" je svojevremeno bila evropski gigant u oblasti crne metalurgije, koja je s pratećim preduzećima i institucijama zapošljavala oko 20.000 radnika. Sve je ugašeno 1999. godine. U srpskom delu Kosovske Mitrovice trenutno je preko 3.000 bivših radnika "Trepče". Njih oko 2.000 je na takozvanim "stipendijama" Unmika od 30 evra!
Stale su i mnoge druge poznate firme: konfekcija "Sloga", "Jumko", fabrike akumulatora, sumporovodonične kiseline... Njihovi radnici danas pokušavaju da prehrane porodice preprodajući raznu robu na tezgama na Trgu Šumadija i duž glavne ulice, koja vodi preko Ibra. Ponuda je raznovrsna, od odevnih predmeta do voća i mesnih prerađevina, pa i sirovog, smrznutog mesa.
Dobronamerna Mitrovčanka reče nam da povedemo računa ako kupujemo "specijalitete" jer su mnogi od njih spravljeni od spornog brazilskog mesa koje stiže posredstvom albanskih švercera.
[objavljeno: ]
