Izvor: Politika, 22.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Misterija nije jedina misterija
Egzotične vrste mogu da prenesu zarazu domaćim ribama, upozorava Marija Smederevac, istraživač sa BU Poslednjih meseci naši alasi u svojim mrežama sve češće nalaze nepoznate vrste riba, a najnoviji primerak ribe misterija, koja je rasprostranjena u Sjedinjenim Američkim Državama, pronađen je nedavno u Dunavu.
Marija Smederevac, istraživač Centra za multidisciplinarne studije Univerziteta u Beogradu, kaže da u Dunavu ima sigurno više od deset primeraka ribe koja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kod nas nema ime, pa je prozvana – misterija. Ona pretpostavlja da su ovu vrstu ribe pre petnaestak godina počeli da uzgajaju u ribnjacima "Akva kulture" u Rumuniji i da je zbog poplava i velikog vodostaja došla u Dunav.
Naša sagovornica, međutim, upozorava na moguće opasnosti od pojave ove egzotične vrste, koja može da ugrozi ostale vrste hraneći se planktonima čime narušava resurse hrane. Takođe, Smederevac upozorava na još jednu opasnost.
– Postoji mogućnost od prenošenja nekih zarazih bolesti na druge ribe. To bi mogao da bude veliki problem i zbog toga ćemo biti vrlo obazrivi i pratiti šta se sve događa – napominje Marija Smederavac, koja dodaje da je imala priliku da proba misteriju, ali da nije impresionirana ukusom.
Ona kaže da su sve vrste jesetarske vrste ugrožene zbog ukusnog mesa i ikre od koje se pravi kavijar. Tvrdi da je pre nekoliko meseci u Vojvodini uhvaćena vrsta ribe sim, koja je gotovo istrebljena u Dunavu. Kad je reč pojavi nekih drugih egzotičnih vrsta u rekama u Srbiji, Marija Smederevac napominje da obično dolaze prateći brodove koji krstare našim vodama.
– U rekama Srbije ima oko 100 različitih vrsta. Problem je što su naše jesetarske vrste ugrožene i sve se, osim kečige, nalaze na crvenoj listi Svetske organizacije za zaštitu vrsta. Veliko je pitanje da li i ova američka vrsta kad počne da se razmnožava van ribnjaka može da ih dodatno ugrozi, jer se misterija mresti jednom godišnje, a naše vrste tek svake treće godine – naglasila je Marija Smederevac.
Zoran Panić, predsednik Sportsko-ribolovačkog društva "Mika Alas", kaže da u Dunavu ima najviše deverike i druge vrste bele ribe, kao i smuđa, soma, štuke i bucova. Ipak, kaže da se događa da ulove neku ribu, a da ne znaju o kojoj vrsti je reč. Na konstataciju da je misterija navodno isplivala posle poplava, odgovara "da su to priče akademskih filozofa, a da je život nešto drugo".
– Priča se da su ulovljene neke vrste misterije, ali to se nije dogodilo u okolini Beograda već kod Đerdapa. U gornjem toku Dunava je sve pod kontrolom i mogu se pronaći i neke nepoznate vrste, ali su to sigurno neki mutanti dve poznate vrste, a ne neki primerci koji su došli iz inostranstva –tvrdi Panić.
On kaže da su u junu, posle više od 30 godina, alasi kod Apatina ulovili jesetru, tešku oko 40 kilograma, što je privuklo pažnju ribolovaca, ali i stručne javnosti. Prema njegovim rečima, sličan slučaj dogodio se i u Donjem Milanovcu gde je Nenad Jovanović ulovio takođe jesetru tešku oko 20 kilograma i 27 santimetara dužine. Specifičnost ove vrste riba je da do treće godine odrasta u slatkoj vodi, da bi se potom vratila u Crno more, a u vreme svoje polne zrelosti kreće se uzvodno da bi na kamenitom rečnom dnu položila ikru.
– Izgradnja đerdapskih hidroelektrana ovoj ribljoj vrsti preprečila je put, pa ih poslednjih decenija nije bilo u ovim ribolovnim vodama. Zadatak je istraživača da utvrde kako se ulovljena jesetra našla tu – zaključio je Panić.
D. Spalović
[objavljeno: 22.08.2006.]
