Izvor: Politika, 03.Maj.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mirna savest je vrednija od svakog novca
Penzioner Bogdan Učur iz Vrbasa u minulom mesecu u dva navrata na ulici našao izgubljene novčanike i oba puta ih vratio vlasnicima, a sličan gest učinio je i pre tridesetak godina
Vrbas – Penzioner iz Vrbasa Bogdan Učur je u minulom mesecu u dva navrata na ulici našao izgubljene novčanike s novcem i dokumentima – i oba puta ih vratio vlasnicima. Učinio je to, kako nam je rekao, bez dvoumljenja, u skladu sa načelima poštenja i čovekoljublja koje je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << usvojio još u najranijem detinjstvu, odrastajući u siromašnoj mnogočlanoj porodici u rodnom selu Trojice, nadomak Šipova u Republici Srpskoj.
Najpre je, početkom marta, na trotoaru ispred svoje kuće našao novčanik sa oko 4.000 dinara i, kada je, na osnovu dokumenata video da pripada kćerki njegovog komšije, koja je udata u obližnjem selu, pohitao je da ga vrati. Susedi su mu, dakako, bili veoma zahvalni, a vlasnica novčanika već sutradan pokucala je na vrata njegovog doma, sa bocom rakije i pakovanjem kafe, kako reče, skromnim znacima zahvalnosti.
Slučaj je hteo da ovaj čovek nedugo zatim opet nađe ženski novčanik u jednoj vrbaskoj ulici. U njemu je bilo 50 evra, nešto više od 1.000 dinara i lična karta na osnovu koje je potražio vlasnicu i – razume se, sve joj vratio. Kako nam reče, i pre tridesetak godina, bio je „srećni nalazač" povećeg buđelara sa pozamašnim iznosom novca i vrlo vrednim dokumentima. Ni tada nije bio u dilemi šta da učini.
– Da sam, ne daj bože, zadržao novac, savest mi ne bi bila mirna do kraja života. Tuđa muka nikome sreću ne može doneti. To sam naučio od roditelja i toga se pridržavam i tako sam vaspitavao i svoju decu. Obraz treba čuvati pred drugima, ali i pred sobom – ističe Bogdan, druželjubiv i srdačan Krajišnik, koji je u Vrbas došao 1962. godine, „trbuhom za kruhom".
U ovom gradu je sa suprugom Zorom zasnovao domaćinstvo, kuću su sagradili, sina i kćerku odškolovali i na put izveli. Bogdan je punih 38 godina, sve do penzionisanja, radio u „Vitalu". Najviše vremena proveo je u službi fabričkog obezbeđenja i ostao je upamćen kao vrlo prilježan i odgovoran u svom poslu.
– Prijateljstva i dobre odnose s ljudima treba negovati, moramo se oslanjati jedni na druge, međusobno ispomagati i biti solidarni. A nije puka fraza, dobro se uvek dobrim vraća – zaključuje naš sagovornik, navodeći kako se, eto, i njemu do sada nekoliko puta sreća osmehnula – na tomboli i u nekim nagradnim igrama.
P. Koprivica
[objavljeno: 04/05/2009]
