Izvor: Politika, 22.Nov.2008, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mirjana Paunović je bila u Štimlju
Demantovane tvrdnje da štićenica sa tim imenom, moguća žrtva trgovine organima, „nije postojala”
Mirjana Paunović iz Bora, koja se pominjala kao moguća žrtva trgovine ljudskim organima na severu Albanije, bila je na spisku štićenica Specijalnog instituta za hendikepirane osobe u Štimlju, zvanično je potvrđeno „Politici” dopisom iz Ministarstva rada i socijalne politike Srbije. Time su opovrgnute tvrdnje sadašnjih rukovodilaca te ustanove Berata Žinipotokua >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i Habibe Kupine, date „Politici”, da štićenica s tim imenom i prezimenom „nije postojala”.
I Ljiljana Salim-Janković, koja je takođe nestala pod sumnjivim okolnostima, zavedena je u arhivi pomenutog ministarstva kao štićenica specijalne bolnice u Štimlju. Posle njenog višegodišnjeg boravka u ustanovi na Kosovu i Metohiji, 2003. godine borskom Centru za socijalni rad stiglo je obaveštenje od Crvenog krsta da je Ljiljana Salim-Jovanović preminula 12. juna te godine. I to samo deset dana pošto je Centar podneo zahtev za njen premeštaj, jer se u međuvremenu u ustanovi u Boru pojavilo slobodno mesto. Kao dokaz o smrti nesrećne žene dostavljena je samo umrlica na osnovu koje je Centar doneo rešenje o prestanku smeštaja, što je i evidentirano u bazi podataka Ministarstva rada i socijalne politike.
Da podsetimo, Mirjana Paunović i Ljiljana Salim-Jovanović prevezene su u Štimlje u pratnji Emilije Stojanović, radnice Centra za socijalni rad u Boru, 12. januara 1996. godine, jer u ustanovama u užem delu Srbije nije bilomesta. Taj datum evidentiran je u arhivama Ministarstva kao prvi dan njihovog boravka u Štimlju.
Inače, u Odeljenju za informatiku Ministarstva rada i socijalne politike može se naći evidencija o svima koji su 10. juna 1999. godine, kada je završeno NATO bombardovanje, bili smešteni u Štimlju. Pored osnovnih podataka koji se odnose na ime i prezime, tu se nalaze i podaci o uputnom centru za socijalni rad koji je odlučio o priznavanju prava na smeštaj, kao i podaci o kontakt-staratelju, odnosno srodnicima.
Osoblje i štićenici specijalne bolnice su sukobe MUP-a Srbije, Vojske Jugoslavije sa OVK u okolini Štimlja, kao i bombardovanje NATO-a, proveli u toj ustanovi. Samo dan po prestanku bombardovanja – 11. juna 1999. godine, nealbansko osoblje je napustilo Specijalni zavod u Štimlju, iako tadašnje Ministarstvo rada i socijalne politike nije zvanično pozvalo zaposlene da se povuku iz južne pokrajine, navodi se u dopisu „Politici”.
Do tog dana direktor Specijalnog zavoda u Štimlju bila je psiholog Vesna Stamenković koja je u penziji. Iako napuštanje pacijenata nije u skladu sa etikom, teško je suditi o postupcima onih koji su bili suočeni sa svirepom odmazdom OVK po etničkoj liniji, koja se tih dana i dešavala na Kosovu i Metohiji.
Iako aktuelno albansko rukovodstvo bolnice u Štimlju tvrdi da su ovu ustanovu svojevremeno posetili ljudi „iz Umnika i iz srpskih državnih institucija”, u Službi za informisanje Ministarstva rada i socijalne politike kažu da je postojala samo posredna saradnja i da do posete nikada nije došlo, iako je bila planirana. Ovo ministarstvo danas nije u neposrednom kontaktu sa rukovodstvom Specijalnog zavoda u Štimlju. Ali, kao se navodi u dopisu „Politici”, jedan broj centara za socijalni rad iz Srbije otpočeo je proceduru sa Centrom za socijalni rad u Gračanici i Unicefom radi organizovanja obilazaka svojih korisnika koji su smešteni u Specijalnom zavodu u Štimlju.
Podsetimo, Tužilaštvo za ratne zločine Srbije došlo je do operativne informacije da je u martu 2001. godine oko 40 osoba iz specijalne bolnice u Štimlju kombijima prebačeno preko graničnog prelaza Vrbnica u Albaniju, gde im se gubi svaki trag. Istraga o trgovini ljudskim organima vodi se u Srbiji, albanske vlasti odbile su saradnju, a ovim pitanjem bavi se i Dik Marti, specijalni izvestilac Parlamentarne skupštine Saveta Evrope.
--------------------------------------------------------
VBA ima podatke o trgovini organima
Izvesne podatke o trgovini ljudskim organima posedovala je i vojna tajna služba. Svetko Kovač, direktor Vojnobezbedonosne agencije, rekao je u intervjuu objavljenom u poslednjem broju „Odbrane” da je VBA još u septembru 2007. godine Tužilaštvu za ratne zločine dostavila sve podatke koje su prikupili u vezi sa ovom problematikom.
Višnja Dugalić
[objavljeno: 22/11/2008]
