Izvor: Danas, 11.Feb.2015, 00:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ministrov crveni tepih
Nema dana da se u nekim od medija ne pojavi intervju ili komentar nekog našeg uglednog umetnika, lingviste, profesora fakulteta, izdavača, prevodioca, bibliotekara ili kulturnog praktičara, sa teškim rečina na račun odnosa ove vlade i Ministarstva kulture prema baštini i umetničkom stvaralaštvu.
Moram priznati, izuzetno mi se dopala fotografija objavljena u medijima na kojoj ministar Tasovac nosi na ramenu crveni tepih u Mećavniku. Tačno ono što Tasovac radi u Vladi >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << i kako doživljava svoju ministarsku fotelju. To potpuno odgovara njegovom liku i delu. Da je to tako potvrđuje i njegov intervju dat novinarki Danasa. Tasovac najavljuje „rekonstrukciju kompletnog kulturnog života“, to isto je obećavao i pre dve godine. Šta je do sada čekao?
Nijednom rečju ministar ne određuje model kulturne politike za koji se zalaže i koji želi da sprovodi. Ništa ne govori o ciljevima, prioritetima, instrumentima, vremenskim rokovima, ambijentu koji bi taj model kulturne politike trebalo da stvori. Tasovac nije do sada pokazao da je sposoban da jasno sistematski postavlja i analizira probleme, promišlja i daje rešenja modela kulturne politike. On to i ne zna, zato parcijalno razmišlja i daje ad hoc predloge „s brda s dola“! Pozadina takvog pristupa školski je primer „feudalnog“ hijerarhijskog ustrojstva države: „Niko srećan, a niko dovoljan; niko miran, a niko spokojan...“, suština je političkog kreda Aleksandra Vučića.
Nemoguće je sa Tasovcem polemisati o kulturnoj politici, nije čovek u materiji. Upravo to i sam Tasovac potvrđuje kada na pitanje novinarke - da li sebe vidi kao umetnika, menadžera ili političara, odgovara - da ni sam ne zna šta je. Tačno, i to dokazuje svakim radnim danom. U sopstvenom hvalospevu o uspesima na mestu direktora Filharmonije zaboravlja da kaže da je sve vreme imao nesebičnu podršku političkih struktura, i da je upravo to omogućavalo i njemu lično i Filharmoniji povlašćeni položaj, pre svega u raspodeli budžetskih sredstava. U prvo vreme imao je podršku svoga kuma, Nebojše Čovića, a zatim Srđana Šapera, Borisa Tadića... Na mesto ministra nije postavljen na osnovu ponuđenog programa, već „džentlmenskog“ dogovora sa Ivicom Dačićem i Aleksandrom Vučićem. Doduše, u određenim političkim i kulturnim krugovima priča se da je Tasovac, „dečko sa rezervne klupe“ (poslednji je izabran na mesto ministra) postavljen ne na osnovu ci-vija već i zahvaljujući podršći određenih ambasadora.
Ivan Tasovac se hvali kako je Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi poslao u Brisel na „usklađivanje sa evropskom praksom“ (eufemizam za cenzuru). Koja to normalna zemlja u Evropi, koji to narod, a da drži do sopstvenog ugleda i kulturnog identiteta, dozvoljava da mu birokrati iz EU odlučuju o temelju kolektivne samosvesti i postojanosti, a kultura to svakako jeste, odnosno o kulturnoj politici? Što je mnogo mnoge je, čak i za Vladu Aleksandra Vučića.
Kako to da je, odjednom, ministar Tasovac živnuo, ne sa rezultatima dvogodišnjeg rada, već sa obećanjima o tome šta namerava da radi? Odgovor je jednostavan - premijer je najavio rekonstrukciju Vlade. Upravo u tom kontekstu su i poslednji marketinški trikovi Ministra - potpisivanje sporazuma sa sindikatima u kulturi (za koje se na zna ni zašto postoje), formalni sastanak sa članovima upravnih odbora javnih institucija (bez jasnih planova i instrukcija), postavljanje satova na Muzeju savremene umetnosti i Narodnom muzeju, koji treba da otkucavaju vreme do otvaranja, kao i smanjenje iznosa nacionalnih penzija. Tasovac je samog sebe imenovao za jedino sposobnog da „nastavi“ nezapočete reforme. Naravno, za njega je bolje da ostane ministar, makar i loš, nego da konkuriše za direktora Subotičke filharmonije.
Međutim, nije Tasovac bez zasluga. Ima mnogo tačnosti i simbolike u njegovom donošenju crvenog tepiha i rasprostiranju za defile zvaničnika na Kustendorfu. Odličan je bio gest Kusturice, koji je tim crvenim tepihom prošetao vuka i time pokazao šta misli o takvim tepisima!
Autor je direktor Balkankult fondacije
.jpg)
