Izvor: Glas javnosti, 19.Okt.2009, 12:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ministri nemaju vremena za gladne
BEOGRAD - U Srbiji, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, za prvih šest meseci ove godine ima oko 700.000 građana, odnosno 9,2 odsto onih koji žive ispod granice siromaštva i koji imaju prihode manje od 8.360 dinara mesečno! Glas je juče pokušao među ministrima i političarima vladajuće koalicije da provede anketu i vidi kako se oni osećaju u vlasti kada im skoro 10 odsto građana gladuje, međutim samo najhrabriji bili su spremni da se suoče sa ovim poražavajućim podacima, >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << dok su ostali zanemeli.
Ministar rada i socijalne politike Rasim LJajić objasnio je za Glas da vlada ima tri načina da popravi situaciju u zemlji. On je istakao da je, kao ministar rada i socijalne politike, obišao skoro celu Srbiju i uverio se u situaciju.
- Obišao sam Srbiju i sve to video u onom pravom obliku, kako i jeste. Iza tih 9,2 odsto građana kriju se sudbine 675.000 ljudi! Najugroženije kategorije su nezaposleni, deca do 13 godina i građani stariji od 65 godina. Mi imamo tri načina borbe: kratkoročni, kada delujete interventno - gasite požar! U tom smislu vlada je donela odluku o izdvajanju 100 miliona dinara za narodne kuhinje, kojih za sada ima 58, a postoji namera da se otvori još 10 novih. Dakle, imamo 25.000 korisnika, a biće ih još 5.000. Takođe, iz fonda koji se puni od zamrznutih plata, u koji se sliva oko 200 miliona, izdvaja se deo za siromašne. Zatim, na srednji rok mi ćemo doneti novi zakon o socijalnoj zaštiti kojim ćemo proširiti broj korisnika. Planiramo da, posle izlaska iz krize, povećamo socijalna primanja za 20 odsto, a zavisno od finansijskih sredstava i za 39 odsto. Dugoročno, bez povećanja proizvodnje i oporavka privrede nema napretka i to moramo da promenimo - objasnio je LJajić.
Ministar za dijasporu Srđan Srećković kaže da je podatak o ovolikom broju gladnih ljudima alarmantan, te da svakoga mora da zabrine.
- S druge strane, moramo da budemo objektivni i da se prisetimo da je 2000. godine prosečna plata bila 40 evra, dok je sada 380 evra. Pomak jeste očigledan, ali to i dalje nije dovoljno, pa izgleda da ćemo još neko vreme ispaštati zbog politike koja je vođena pre 2000. godine. Trudim se da dam svoj doprinos procesu ekonomskih reformi i činjenica jeste da se živi bolje. Naravno, sve je moglo i brže, ali moja stranka nije imala dovoljan udeo u vlasti - zaključuje Srećković.
DOMAĆINSTVA BEZ PRIHODA
Prošle godine broj porodica, uglavnom domaćinstva bez stalnih izvora prihoda, obradive zemlje ili srodnika koji bi mogli da ih izdržavaju, a koje su primale novčanu pomoć, uvećao se za 3,3 odsto. Siromaštvo pored nedovoljnih prihoda za zadovoljenje životnih potreba, podrazumeva i nemogućnost zapošljavanja, neodgovarajuće stambene uslove i neadekvatan pristup socijalnoj zaštiti, zdravstvenim, obrazovnim i komunalnim uslugama. U ostale ključne aspekte siromaštva ubrojani su i neostvarivanje prava na zdravu životnu sredinu i prirodna bogatstva, pre svega na čistu vodu i vazduh. Otuda se i podrazumeva da rešenja za problem siromaštva treba tražiti na svim nivoima kroz angažman čitave zajednice.
Predsednica parlamenta i potpredsednica SPS Slavica Đukić-Dejanović istakla je za Glas u ovakvoj situaciji „sigurno nije prijatno biti u vladi“, ali da je pitanje da li bi neka druga vlada mogla više da uradi.
- Činjenica je da se ulaže veliki trud i napori da se situacija popravi. Svetska ekonomska kriza je dodatno pogoršala situaciju, mada ona nije bila sjajna ni pre krize. Najosetljivija kategorija su deca i stari i tu država mora dodatno da opredeli novca. Međutim, kriza i nedostatak proizvodnje najviše utiču na nivo nezaposlenosti, odnosno povećavanje siromaštva. Sve dok Srbija ne bude pokrenula proizvodnju nije realno očekivati da se siromaštvo smanji - smatra predsednica parlamenta.
Najveći broj ministara u vladi i visokih državnih funkcionera i činovnika,direktora javnih preduzeća nezna i neće da zna kako ljudi žive u Srbiji.Miinstri u većini slučajeva žive izolvano od "društva" sa zatvorennim sistemima druženja,uz obezbedjene,lićnu poslugu i žive život "džat seta".To se može videti šta ministri ,poslanici misle o nekim životnim pitanjima ,kako se oblače gde žive i kojim se temama bave.Političari i ministri u Srbiji u velikom broju žive "virtuelno" a stvarno i sudbine 700 000 glasnih ili 130 000 gladne dece ih ne dotiče ili neznaju.Ako imate ministe koji su godine "visoka klasa" i socijani sloj visokg standarda oni neznaju šta ima na "zelenoj pijaci" ili na "buvljim i uličnim " pijacama gde kupuje nmajveći deo gradjana.Najveći broj ministara na sebi ima garderobu,obuću,mobilne telefon,parheme koji vrede više od 2 do 5000 evra što prosečan gradjanin koji radi nem ože sebi da priušti ili mu je to nedostižno.Ako takvi ministri imaju eipu savetnika,sekretarica,šefova kabineta,obezbedjena,vozača onda je to nešto što govori da su takvi ljudi "nedodirljivi".Iskustva ministra Ljajića su dragocena i realna i to će mu koristit u politci u narednom periodu.Prosećno poslanik ilči ministar ne ide na pijacu,u radnju več u skupe i firmirane prodavnice koje liče na nekadašnje "diploamtske magacine" .Ta politčka oigarhija ne vidi i nečuje niti ih interesuje život gladnih i bolesnih u Srbiji.Tomislav Kresović publicista
