Izvor: Blic, 14.Jun.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Milioni dolara za sve i svašta
Milioni dolara za sve i svašta
Led i sneg, WC daske od plastike, žabe, rakija, majčina dušica, štapovi i bičevi, puder pufne, kvasac, lule... samo su neki od brojnih bizarnih proizvoda koji se uvoze u Srbiju. I dok država muku muči sa spoljnotrgovinskim deficitom, snalažljivi uvoznici nalaze šansu za dobru zaradu, a srpska privreda ovakvom ponudom dobija karakteristike tržišnosti.
Da smo narod željan zabave, svedoči cifra od 365.000 dolara, koliko je lane >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << izdvojeno za uvoz pribora za bilijar i karti za igranje.
Samo za štapove za pecanje utrošeno je 1,2 miliona dolara, dok za udice i čekrke za pecanje - milion.
U zemlji gde se sir služi i kao predjelo, ali i uz glavno jelo, godišnje se za uvoz surutke potroši 688.000 dolara. Izgleda da srpska poljoprivredna proizvodnja ne može da podmiri glad za belim i crnim lukom, kao i prazilukom. Uvoz ova tri proizvoda u 2004. bio je 2,8 miliona dolara.
- Svake godine naš uvoz je sve više raznovrsan. Tražnja stanovništva postaje istančanija, ali i zahtevnija. Drugi razlog zašto raste uvoz tih interesantnih proizvoda jeste rast kupovne moći, koju u pojedinim slučajevima domaća proizvodnja ne može da zadovolji - objašnjava mr Goran Nikolić, istraživač saradnik u Privrednoj komori Srbije.
Ako je svima jasno zašto uvozimo viski, onda je teško razumeti zašto se moramo da kupujemo i rakiju iz sveta. Isto važi i za šibice, dugmad, drikere, četke i metle, pa i aktivan kvasac.
- U narednom periodu, rastom životnog standarda treba očekivati da će uvozna tražnja biti sve više prefinjenija. Ovo se neće odnositi samo na gotove proizvode već i na opremu. Svaku privredu koja želi da bude tržišna upravo i karakteriše uvoz ovako zanimljive robe - zaključuje mr Goran Nikolić.
Očito da proizvodi domaćeg porekla 'nisu na ceni', jer kako drugačije objasniti da se uvozi i veštačko cveće, lišće i voće, perike, lažne brade, obrve i trepavice.
Da li je zaista neophodno da sve to uvozimo ili bi država mogla da nađe načina da ozbiljno stimuliše i podstakne privatni sektor, na primer povoljnim kreditima, kako ne bi morali da kupujemo surutku i sličnu robu. D. Nišavić
