Izvor: Politika, 21.Maj.2011, 23:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Milion i po bez škole

Niko ne zna koliko se institucija u Srbiji trenutno bavi obrazovanjem odraslih, a samo u Beogradu radi oko 1.000 raznih agencija za podučavanje

U Srbiji oko 1,5 miliona građana nema završenu osnovnu školu, a na tržištu rada je oko 800.000 nezaposlenih. Veliki broj odraslih koji su stekli dodatna znanja i veštine nemaju to i napismeno, odnosno njihovi sertifikati i diplome nisu priznati. Obrazovanjem odraslih danas se u Srbiji bavi nepoznat broj institucija. U petnaestak osnovnih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << škola za obrazovanje odraslih sede uglavnom prerasli osnovci, mahom deca romske nacionalnosti i đaci s vaspitnim problemima. Odrasli se mogu pronaći u klupama pet centara koji se nalaze pri srednjim stručnim školama, kao i na radničkim, narodnim, otvorenim univerzitetima i u školama za razne obuke, ali je ovde obrazovanje praktično svedeno na programe prekvalifikacije tehnoloških viškova.

Sve ovo trebalo bi da bude regulisano prvim zakonom o obrazovanju odraslih, koji će se u skupštinskoj proceduri naći u junu. Javna rasprava je upravo završena, ali su oni koji se bave obrazovanjem odraslih nezadovoljni nacrtom.

Blažo Perović, predsednik, i Pavle Budinčević, portparol Srpskog udruženja institucija za obrazovanje odraslih, kažu da su članovi ovog Udruženja životno zainteresovani da se u ovu oblast uvede red i da se konačno legalizuje crno tržište usluga, ali da je ovakav nacrt – potpuno neprihvatljiv.

– Obrazovanje odraslih se svodi na stručno obrazovanje, a stručno obrazovanje na obučavanje, pa dobijamo zapravo zakon o obučavanju. Favorizuju se srednje škole, a čitava mreža institucija ostaje u pravnom vakuumu – kaže Perović i dodaje da je udruženje kao socijalni partner potpuno eliminisano u procesu donošenja zakona. Po njegovoj oceni, glavni kreatori nacrta su katedarski andragozi, koji dobro poznaju teoriju, ali ne i praksu, zbog čega ćemo dobiti zakon koji ne odgovara realnosti i obrazovnim potrebama Srbije.

Ivan Kovačević, član Nacionalnog saveta za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih, koji se ispred Unije poslodavaca bavi obrazovnim problemima, ukazuje na to da je ovo kopija portugalskog zakona koji je menjan najmanje tri puta i za čije sprovođenje EU donira ogromna sredstva. Naše prosvetne vlasti morale su da se ugledaju na druge zemlje u tranziciji ili na zemlje sa sličnom obrazovnom tradicijom, smatraju naši sagovornici. Inače, uz Srbiju, u Evropi jedino još BiH nema ovaj zakon.

Kovačević podseća i da u Srbiji ne postoji evidencija institucija koje se bave obrazovanjem odraslih i da samo u Beogradu radi oko 1.000 raznih agencija za podučavanje odraslih, da ne govorimo o onima koji rade na crno. On iznosi i podatak da je u poslednjoj deceniji samo 10 odsto odraslih prošlo kroz srednje stručne škole, a da su obrazovanje ostalih 90 odsto realizovale vannastavne institucije.

– Svuda u svetu je obrazovanje odraslih tržišna kategorija, a ovde nema ni „t” od tržišta, sve se stavlja u školski sistem. U nacrtu nije definisano šta je formalno, a šta neformalno i informalno obrazovanje što dovodi u zabludu ko sve može da se bavi ovim poslom, nije definisana dostupnost izvorima finansiranja, da se status akreditovane ustanove dobija javnim konkursom – navodi Kovačević.

Međutim, i u Centru za kontinuirano obrazovanje odraslih pri Tehničkoj školi „Novi Beograd” kažu da nije sve tako sjajno kako misle pripadnici privatnih institucija.

– Nacrt je generalno dobar, trebalo je mnogo ranije da ga dobijemo, iako je ovo sad pod pritiskom jer je jedan od uslova koji traži EU. Mi smo jako dobro opremljeni, ali zbog administrativnih teškoća teško možemo da držimo korak sa privatnim institucijama kada izlazimo na tendere. Potrebni su nam i kadrovi, centri funkcionišu s minimalnim resursima, neophodan nam je i odvojeni račun… Zato država mora više da se uključi i razvije centre kako bi mogli da funkcionišu sami – kaže Samir Hodžić, rukovodilac jednog od pet centara za obrazovanje odraslih koliko ih ima u Srbiji.

Ministarstvo prosvete je u ovim centrima koji se nalaze pri srednjim tehničkim školama (i jednoj prehrambenoj) akreditovalo 42 programa, a na Novom Beogradu su najpopularniji oni koji se odnose na video-nadzor i rashladne uređaje.

Po rečima direktora škole Veselina Vukovića, ovde će od jeseni u saradnji s Ministarstvom životne sredine početi obuka za majstore za rashladne uređaje u skladu sa ekološkim pravilima Evropske unije.

– Radimo već sedam godina i do sada je kroz naše programe prošlo više od 500 polaznika, mahom iz Ministarstva odbrane – objašnjava Samir Hodžić i dodaje da je oko 60 odsto njihovih polaznika pronašlo posao, a neki i u inostranstvu.

Sandra Gucijan

-----------------------------------------------------------

Nastava uglavnom pre podne

Iako je „večernja škola” u javnosti uvrežen termin za obrazovanje odraslih, Hodžić kaže da se nastava održava u dogovoru s polaznicima i da je to uglavnom pre podne. Obuka traje dva do tri meseca, u grupi je od osam do 10 ljudi, a prosek godina je 45-50. Obuke drže uglavnom profesori iz škole, a na kraju se dobija dvojezični sertifikat (na srpskom i engleskom jeziku) koji bi po novom zakonu trebalo da ulazi u radnu knjižicu.

objavljeno: 22.05.2011

Nastavak na Politika...