Izvor: Politika, 06.Feb.2014, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Milion dinara za zakup dva kvadrata
Vlasnici kioska u Kraljevu traže poništenje oglasa za davanje u zakup lokacija zbog visokih troškova učešća, mogućih privilegija i monopola ali prodavci kokica ćute i nude pozamašnu rentu
Kraljevo – Dvadeset godina lokalna vlast u Kraljevu nije sprovela raspodelu lokacija za kioske, mnogi objekti su zatvoreni, dok se u onima koji rade prodaje čak i pečenje. Ne zna se ponegde ni čiji su, ko je vlasnik a ko zakupac. Prolazile su godine, odlagano je rešenje tog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << problema pa, kako u Odeljenju za urbanizam grada Kraljeva tvrde, sada nijedan od stotinak kioska nije legalan a grad od njih ima malo vajde.
Zato je nedavno raspisan oglas za licitaciju oko 130 mesta za postavljanje kioska a prevashodni cilj je bio uvođenje reda. Međutim, tridesetak vlasnika traži njegovo poništenje zbog, kako kažu, nepravednih kriterijuma, mogućih privilegija, a posebno zbog previsokih troškova zakupa.
Kako je navedeno u pismu koje su uputili pomenutom odeljenju gradske uprave, predviđeni kriterijum za bankarsku garanciju dobrog izvršenja posla je neprihvatljiv. Jer, kako objašnjavaju, samo za početak, za učešće na licitaciji za obradu pisma o namerama i to za svaku lokaciju banke traže oko pet hiljada dinara. A, kada se na licitaciji dobije lokacija za, recimo, osnovnu cenu po jednom mestu, banka daje garanciju 20 odsto rente za period od pet godina. To je iznos, recimo, za šestu zonu, od desetak hiljada dinara, ali ta bankarska usluga zakupca košta šest puta više pa će „kamata“ izneti oko 60.000 dinara. Pojedine banke čak traže i polaganje depozita u visini garantovanog iznosa i povrh toga opet višestruko veće provizije. Zato budući korisnici lokacija predlažu da garancija bude menica ili stroža kontrola.
No, u gradskom odeljenju za urbanizam tvrde da je za svaki pa i ovaj posao bankarska garancija najsigurnije sredstvo obezbeđenja „dobro obavljenog posla“, da je izvršenje menica nesigurno, da su troškovi eventualnog uklanjanja kioska previsoki. Mnogi koji sada rade, kažu, uistinu žele odugovlačenje, tj. da se stanje haosa u ovoj oblasti ne menja i da niko ništa ne plaća.
– Raspisali smo i oglas za postavljanje aparata za prodaju kokica. Jeste to u centralnoj zoni, ali ponude se kreću od stotinu hiljada do 1,2 miliona dinara za, doduše, jednogodišnji zakup, ali je u pitanju samo dva kvadrata gradskog zemljišta. Kad se to uporedi, ne bi se moglo reći da je lokacija za kioske preskupa – kaže Zvonko Kovačević, načelnik ovog odeljenja i predsednik komisije za raspodelu lokacija za kioske.
Primedba na oglas je i nepoštovanje prava prioriteta za vlasnike kioska koji na određenoj lokaciji rade godinama. Istina, gradska odluka im daje za pravo da tu ostanu ako prihvate najpovoljniju ponuđenu cenu. Međutim, jedno beogradsko preduzeće konkurisalo je za čak 37 lokacija sa dve svoje firme. Prva je ponudila neprihvatljivo visoku cenu, očigledno da bi tako izbacili iz „igre“ vlasnike postojećih kioska i to uglavnom sa najboljih lokacija. A, onda se pojavljuje druga firma tog preduzeća sa nižom, verovatno realnom cenom, po kojoj bi taj učesnik na licitaciji sklopio ugovor sa gradom, što bi značilo da domaći vlasnik objekta ostaje bez prostora i posla.
– Komisija će predložiti buduće zakupce na osnovu postojećih kriterijuma, ali Gradsko veće ima pravo da to prihvati ili čak, možda na osnovu žalbi, predlog izmeni. Da, recimo, dugogodišnjem vlasniku kioska, najpre, ali po najviše prihvaćenoj a ne ponuđenoj ceni od nekog drugog potencijalnog zakupca, ponudi novi ugovor i slično. Uglavnom, ne tvrdimo da je sve idealno, ali postojeće stanje je haotično, neregularno i neodrživo – ističe Kovačević.
Miroljub Dugalić
objavljeno: 07.02.2014.
