Izvor: Politika, 06.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Milica menja svet
Specijalnost projektovanje velikih akvarijuma
NOVI SAD – U Sjedinjenim Američkim Državama danas ima više od milion inženjera i nije preterano reći da oni kreiraju ne samo budućnost SAD, već i velikog dela sveta. Među njima je tek deset odsto žena. Da bi u ovu profesiju privukli što više devojaka, Američko udruženje građevinskih inženjera pokrenulo je informativnu kampanju i objavilo jednu knjigu "Menjajući naš svet" u kojoj se nalazi 238 imena, a među njima >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i biografija naše Milice Kaluđerski.
Tek joj je 36 godina, u Americi je tek osam leta, a ušla je u knjigu koja beleži američku istoriju i početke američkog "ženskog inženjerstva" sa Elen Svelou Ričards (1842–1911), jednom od prvih ekologa u istoriji planete. I Ričardsova je, kao sanitarni inženjer Instituta za tehnologiju u Masačusetsu, brinula tada o čistoj vodi baš kao i naša Milica danas, kao "stariji inženjer prvog reda" u firmi PBSJ sa sedištem u Majamiju, u Floridi.
Milica radi u Hidrograđevinskom odeljenju ove firme u San Dijegu u Kaliforniji i to na poslu projektovanja uređaja za prečišćavanje otpadnih voda, na proračunima crpnih stanica, postavljanju signalizacije, a najuža specijalnost joj je projektovanje velikih akvarijuma po celoj Americi.
Počasna titula
O nimalo lakom profesionalnom putu do ovog prestižnog mesta u američkoj istoriji inženjerstva, o američkim iskustvima i o poređenju sa našim istraživačkim radom, uslovima i naukom, razgovaramo sa Milicom Kaluđerski u Novom Sadu, u njenom kratkom letnjem predahu: došla je da poseti roditelje, rodni grad i prijatelje, na proputovanju prema Grčkoj.
Ova savremena mlada žena, koja upravo projektuje u Las Vegasu jedan od najatraktivnijih akvarijuma u svetu, završila je u Novom Sadu srednju hemijsko-tehnološku školu, a potom i Tehnološki fakultet, smer mikrobioloških procesa. Prvi posao dobila je u jednoj maloj projektnoj organizaciji "Procesing" u Petrovaradinu. Paralelno je upisala poslediplomske studije na TEMPUS-u, redovno polagala ispite iz zaštite životne sredine i konkurisala za studentsku praksu na Univerzitetu u San Dijegu u Kaliforniji.
Bili su to Miličini "prvi američki dani". Posle prakse u laboratorijama i na gradskom uređaju za prečišćavanje voda u San Dijegu tamo je završila i poslediplomske studije. Miličina prosečna ocena sa novosadskog fakulteta u rangu one za koju se u SAD dobija cum laude ("počast") preporučila je za kompletnu stipendiju što je značilo – zvanje asistenta u naučnom radu i plaćenu školarinu. U toku studija položila je sve ispite sa prosečnom ocenom cum laude i zahvaljujući tome ušla u Dekansku knjigu studenata Kalifornije za 2001. godinu u kojoj su imena hiljadu najboljih studenata sa svih kalifornijskih univerziteta...
Već u toku studija je postala i član počasnog Udruženja građevinskih inženjera SAD. Magistarski rad je odbranila 2001, iste godine je položila i inženjerski ispit za građevinu pri Inženjerskoj komori SAD i postala licencni inženjer s brojem 110847.
Sve to zajedno otvorilo joj je put za radno mesto u građevinsko-projektantnoj firmi PBSJ. Za ovu firmu radi 8.000 ljudi iz svih struka građevine u 88 sedišta na prostoru čitave Amerike. Od tada Milica radi uglavnom projekte za najveće i najpoznatije akvarijume u svetu, a ove godine je položila i ispit za ovlašćenog projektanta s pravom da radi na čitavoj teritoriji SAD.
– Moj posao nije nimalo jednostavan, ali je pun izazova i vrlo zanimljiv: kako održati život u akvarijumu, kako napraviti slanu vodu i kako je racionalno održavati, a da pri tome nijedan parametar životne sredine ne bude narušen. Projektovala sam, pored ostalih, i uslove za akvarijum u Goldengejt parku u San Francisku, jednom od najstarijih akvarijuma i naučnih ustanova u Americi, koji će imati, kada bude završen, oko 200.000 galona ili oko 800.000 litara vode! Tu ogromnu količinu vode drži akrilik zid debljine pola metra sa odličnim optičkim karakteristikama koje ne menjaju izgled podvodnog sveta. Samo dve firme na svetu proizvode tako dobar akrilik, te debljine, a jedna od njih je japanska – priča Milica Kaluđerski o svom poslu.
Ovih nedelja Milica Kaluđerski radi i na projektu jednog od najneobičnijih akvarijuma u svetu. Vlasnici lanca više od 300 hotela u Americi u starom delu Las Vegasa kupili su hotel, sada ga renoviraju i dograđuju i žele da naprave veliki akvarijum za ajkule u sredini bazena u kojem će uživati – gosti hotela! Naravno, ajkule će biti odvojene specijalnim akrilik zidom, a posebna zanimljivost biće ogromni tobogan koji će se s trećeg sprata spuštati u prizemlje, zapravo prolazeći kroz akvarijum sa ajkulama! Gosti će sedeti u vodi, ispijati svoja pića, a pored njih će prolaziti ajkule – iza akrilik zida! Jedna od mnogih neviđenih akvarističkih atrakcija koju potpisuje Milica Kaluđerski, a mnoge je već ostvarila u projektima akvarijuma u Hjustonu, Nešvilu, Vegasu, Denveru, Koloradu...
Most nostalgije
– Dobra stvar u Americi je činjenica da, ako ste pametni i vredni, možete sve postići! Još je to obećana zemlja za sve one koji nisu prosečni. Naravno, nije nevažno ni u kojoj godini se ode u Ameriku... Naravno, u duši uvek ostaje nostalgija i neke razlike koje nije lako prevazići. Pa, ipak, i u tom smislu Kalifornija je sjajan prostor, jer su tamo – svi stranci, svi su odnekud došli, što s mnogim drugim državama nije slučaj – kaže naša sagovornica i ističe da je "u privatnom biznisu sve vrlo surovo, da se ne može opstati ako im ne donosite pare".
– Ima dosta našeg sveta koji je tamo uspeo, zapravo mnogo je više onih koji su došli i uspeli, nego obrnuto. Ima i onih koji ne mogu da prihvate razlike i onih koji se vraćaju u Evropu, jer misle da će im tamo biti bolje. U Kaliforniji ima svega, ali nema naših Cigana-tamburaša...
– Pitala sam svoju profesorku iz San Dijega – kako preći preko mosta nostalgije, jer je i ona sama stigla iz Evrope. Rekla mi je da se prva generacija do kraja života oseća da je na sredini tog mosta između Starog kontinenta i "nove zemlje". Sledeće generacije to podnose mnogo, mnogo lakše... Život je u Americi, ipak, mnogo lakši, bar kad je reč o sitnicama koje i čine život, jer, sve je okrenuto – čoveku. Ali i ovde se stvari pokreću, sve mi deluje mnogo bolje i pozitivnije nego pre četiri godine kada su ljudi bili depresivni. Sada su, vidim, rešili da se bore, mnogi su se zaposlili i sve to uliva neku nadu – kaže, na kraju razgovora za naš list, Milica Kaluđerski, jedna od 238 najboljih inženjera u istoriji Amerike.
Danica Radović
[objavljeno: 06.07.2006.]
