Izvor: Politika, 04.Jun.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mikelanđelo iz Uljme
Samouki umetnik Boško Kovačev do sada je naslikao desetak hiljada ikona, oslikao stotinak pravoslavnih i katoličkih hramova i ukrasio fasade desetina vila i dvoraca
Vršac, Uljma – Na rubu sela Uljma, živi Boško Kovačev (53) samouki slikar, poznatiji po zvučnom nadimku – Mikelanđelo. Tako su ga pre dve decenije prozvali beogradski novinari, na taj način iskazavši i ocenu o njegovom slikarskom daru.
Boško je oslikao stotinak pravoslavnih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i katoličkih hramova, vila, dvoraca, nekoliko stotina ajnforta (pokriveni ulaz između dve kuće), čak, desetak hiljada ikona na platnu, drvetu, malteru... Njegove slike su širom Srbije i sveta. Za sebe kaže da je vajar, restaurator i slikar sa urođenim talentom, koji je okolina prepoznala još kada mu je bilo deset godina. Taj dar su „povukli” i sinovi Saša i Dragan i ćerke Silvija i Dragana. I zetovi Vasa i Joca, kao i supruga Ružica, angažovani su u porodičnom umetničkom biznisu. Zajedno žive u jednoj nezavršenoj prizemljuši ispunjenoj ikonama i slikama najrazličitijih formata.
– Ako bude kako očekujem, i mojih sedmoro unučadi će se uključiti u porodični biznis, od kojeg se ne bogatim, ali svi pristojno živimo. Čak i šestomesečna unuka Anđelina pokazuje slikarsku darovitost – kaže nam Mikelanđelo iz Uljme.
U poslednje vreme, otkriva nam, najviše narudžbina dobija iz Crne Gore: tamošnji bogataši bi da im zidove vila oplemeni slikama i raskošnim reljefima.
Pamti Boško i baš čudne prohteve svojih klijenata: jedna mušterija iz susednog sela htela je u kući da ima sliku Lepe Brene, a druga je zahtevala minijaturu Bogorodice, od samo – dva milimetra. Najčešće je, ipak, slikao velike formate, veće i od dvadeset kvadratnih metara. Najradije, naglašava, slika na drvenom koritu, jer ono simbolizuje život: i rađanje, i odrastanje, i mešenje hlebnog testa.
Pre petnaest godina, u prostranom i dugačkom ajnfortu porodice Živojnov, u Uljmi, izradio je četiri velike slike: „Seoba Srba”, „Kosovka devojka”, „Tajna večera” i portret bračnog para Steve i Radovanke Živojnov, koji žive i rade u Švajcarskoj. Stevin lik se ukazuje i na „Tajnoj večeri”, u gornjem levom uglu. Meštani, kad se užele Steve, dolaze u ajnfort Živojnovih i razgledaju Mikelanđelovo delo.
Boško kaže da voli da eksperimentiše s materijalima, pa je došao i do recepture koja obezbeđuje postojanost boja, ali ta „tehnologija” je – porodična tajna.
– Uskoro ću ostvariti svoju veliku želju: prirediću samostalnu izložbu na kojoj će biti pedesetak ikona koje sam oslikao – kaže Kovačev, koji je nedavno obznanio da se „preimenovao” u Mikel Anđeo, tek da bi ga razlikovali od slavnog renesansnog slikara.
J. Danilović
[objavljeno: 05.06.2008]
