Izvor: Danas, 20.Okt.2015, 09:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mi i naša mlada krv
Iz objavljenih istraživanja može se uočiti da se većina naših građana svakodnevno suočava, pored ostalih, i sa sledeća dva egzistencijalno važna pitanja. Prvo, kako da sa porodicom izdeveraju do kraja svakog meseca? I, drugo, šta će biti sa njihovim podmlatkom, i šta će u nasledstvo ostaviti svojoj "mladoj krvi"?
U očekivanju da ih svaka nova vlast, saglasno predizbornim obećanjima, spasi i dovede do "zelenih livada sa žuboravom vodom", građani Srbije su se posle >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << svakog od tih putovanja, po pravilu, "obretali" na istom ili susednom "ljutom i bezvodnom kršu". Normalno, to se sve tako dešavalo, po opisima glasnogovornika odlazećih vlasti, zbog "objektivnih razloga na koje one nisu mogle da utiču". Njih su nasleđivale nove vlasti sa obećanjima da će "od sada sve biti drugačije i bolje".
I sve tako, blizu trideset godina, traje naša političko-ekonomsko-društvena tranzicija i borba vlasti protiv korupcije i kriminala, dok građani Srbije, poput zombija, tumaraju od jedne jake reči do druge, od jedne afere do druge, od "privatizacije" do privatizacije, od "iznenađenja" do iznenađenja... Tranzicione žrtve koje su dosad podneli građani Srbije, zbog neznanja, bahatosti, pohlepnosti, korupcionaškog ponašanja i "ja-pa-ja-jstva" svojih vlasti, su nemerljive, a topljenje nacije, smanjivanje državnih teritorija, gubljenje poverenja u državu i njene institucije, i obesmišljavanje demokratskih principa, kulturnih vrednosti, značaja obrazovanja, slobode štampe i elektronskih medija, postali su očigledni svima, kao što je postalo očigledno da su svaki novi vlastodršci, čast izuzecima, sve bacajući drvlje i kamenje na svoje prethodnike, u toku svojih mandata postajali pravi Krezovi, zajedno sa onima koji su ih podržavali. I što je najgore, to zakonski stečeno bogatstvo uvek se iznosilo iz Srbije i poverava raznim belosvetskim "Dafinama i Gazda Jezdama" da ga "obrću i oplođavaju", vraćajući, ponekad, njegove restlove u Srbiju kao "ino-ulaganja" radi nastavka pljačke građana, ili radi stvaranja baza za nova osvajanja vlasti. Hoće li se nešto promeniti na bolje u do sada neprekinutom lancu siromašenja i propadanja, u toku koga Srbija, poput mesa na usijanoj plotni cvrči, skuplja se, ugljeniše po površini i emituje u okruženje neprijatne mirise?
Ja verujem da u još neugljenisanom tkivu srpske nacije postoji i nada i snaga koje mogu prekinuti ritmična loženja pljačkaško-politikantskih vatri i dalje "ugljenisanje" Srbije. Ta snaga je u mladim ljudima, ali i u njihovim majkama, očevima, babama i dedama. U mladima titra želja da svoj životni prostor oplemene i prilagode sebi, a u tome ne uspevaju jer ih čuvari politikantsko-pljačkaških vatri, u koje neki samokritičniji roditelji svrstaju i sebe, stalno guše dimom i smradom cvrčeće Srbije. Umesto da ih dovedu do toplih vazdušnih vrtloga za dizanje uvis i nauče ih jedrenju nemirnim nebom, čuvari politikantsko-pljačkaških vatri im traže slaba mesta radi manipulisanja i uterivanja u sopstvena muljava kvazipolitička uzgajališta.
Umesto da stvaraju uslove da naši mladići i devojke uče od najboljih i da ih ne dave autoritarnošću i "veličinama svojih kvazi-dela", oni ih stimulišu da stiču "brze diplome" ili opterećuju "znanjima" do kojih se može doći internetom sa "dva klika". Umesto da ih uče da bez sopstvenih analiza i valjanih dokaza ne veruju nikom, oni pokušavaju da u mlade usade podaničku svest i neporecivost maksime da "jači uvek tlači". Umesto da ne primenjuju na unutardruštveni i privredni prostor lihvarske i robovske "principe" koje svetu pokušava da nametne savremeni neoliberalizam, oni, uz politikantsko "podvriskivanje", sve vreme nastoje da te principe trajno instališu u društveno tkivo i ozakone kao poželjne obrasce ponašanja.
I šta reći istraumiranim i izmoždenim građanima Srbije? Ja mislim da još nije sve propalo! Građani danas, više nego ikad, moraju voditi računa o svojoj mladoj krvi. Oni moraju zadnjim atomima svoje umne i fizičke snage da pokušaju da započnu proces nepovratnog pretvaranja srpske balkanske politikantsko-lažljive "uskočko-hajdučke prdekane" u ambijent slobodne misli i otvorenih granica.
A to se, u ovim uslovima, uz uvažavanje svih opravdanih primedbi, može postići članstvom Srbije u Evropskoj uniji. Pokazalo se, pogledajmo sportiste, naučnike, preduzetne ljude, da Srbima ništa bolje ne prija od dobre škole, lepog vaspitanja, otvorenog neba i slobode akcije. Ako se, dragi moji, budemo trudili da naša ostavština za našu "mladu krv" budu kućerine i otvoreni računi i inostranim bankama, Srbija će nastaviti da cvrči, da se skuplja i da se ugljeniše!
