Izvor: Blic, 18.Dec.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Meso ne može u izvoz
Meso ne može u izvoz
Imali smo sreću da je ova godina bila rodna, ali kako se kod nas sve radi naopačke, neplanski i nedomaćinski, imaćemo muke i sa izbobiljem poljoprivrednih proizvoda. Svet svoj višak hrane izvozi, a kod nas viškovi podižu cene, jer smo cene tih proizvoda na domaćem tržištu naduvali zbog nekih političkih ambicija, kaže u razgovoru za 'Blic' Nebojša Mišić, specijalni savetnik premijera Srbije za prehrambenu industriju i poljoprivredu. Prema njegovoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << proceni, silosi će ostati puni pšenice ukoliko se država ne odluči da ih izveze bez obzira na to što će biti na gubitku, jer je otkupna cena bila previsoka. Međutim, i to je bolje nego da se plaća visoka cena lagerovanja i da se dogodine setva možda i preskoči.
- Slična je situacija i sa mesom, čija je cena na domaćem tržištu oborena uvozom, jer su računice pokazale da meso može da bude jeftinije. Kad ne bismo uvozili meso, bez obzira na to koliko bismo ga imali, njemu bi cena rasla. Zbog svega toga, moramo da nađemo izlaz iz ove nepovoljne situacije, a neko mora da pretrpi gubitak - kaže Mišić i objašnjava da je do ovakvog apsurda došlo i zbog neusklađenosti pa čak i nekooperativnosti u radu između Savezne i Republičke vlade, pa i međusobne opstrukcije.
- Pričaju se priče za malu decu da će se kukuruz jeftino upotrebiti za stočnu hranu, da će se meso kompenzovati za gas, a taj gas će se iskoristiti za proizvodnju đubriva - kaže Mišić i dodaje da smo sami sebe sprečili u eventualnom takvom poslu.
- Neophodno je da obezbedimo potrebnu dokumentaciju i sertifikate koji prate robu koja ide u izvoz - objašnjava Mišić. A da bismo to imali moramo da se učlanimo u one međunarodne organizacije koje izdaju takvu vrstu sertifikata i koje kontrolišu meso i mlečne prerađevine. Mleko i meso su namirnice životinjskog porekla i pod kontrolom su odgovarajućih stručnih institucija. Kod nas su namirnice životinjskog porekla u nadležnosti Sekretarijata za zdravstvo koje vode lekari na čelu sa glavnim sanitarnim inspektorom dr Radmilom Sinđelić. Oni nisu shvatili koliko je ovo van njihove struke i koliko je bitno ući u članstvo međunarodnih organizacija, učestvovati u njihovom radu i vratiti našu mlečnu, mesnu i klaničnu industriju da se integrišu u svetsku trgovinu. - Bili smo na korak od članstva u Međunarodnoj organizaciji za zdravlje životinja i proizvoda životinjskog porekla (OIE). Ova organizacija ima 158 članica i one neće da uzmu naše proizvode životinjskog porekla ukoliko nemaju sertifikat ove organizacije. Nažalost, ostali smo ispred vrata ove organizacije jer ništa više nismo odradili osim formalnog prosleđivanja zahteva. Kao članu OEI međunarodna zajednica bi nam priznala da izdajemo zdravstvene sertifikate koji prate robu i da se naši proizvodi uvrste u međunarodnu razmenu. Ovako, ostaju nam glavobolje i pored obilja hrane - ističe Mišić. D.M. - M.V. Problematični uvoz
Neobjašnjivo je, najblaže rečeno, to što je dr Radmila Sinđelić 23. avgusta ove godine potpisala saglasnost za uvoz iznutrica (zamrznuta svinjska jetra) iz Holandije. Isporučilac je 'Delta komerc' iz Amsterdama, a uvoznik 'Figrad promet' za 'Karneks' iz Vrbasa. To je pošiljka koja je stigla u vreme stroge zabrane uvoza proizvoda životinjskog porekla zbog bolesti 'ludih krava', tvrdi Mišić i naglašava da mi čak nismo uvršteni u red zemalja u kojima nema bolesti 'ludih krava' zbog toga što su Crna Gora i Kosovo uvozili junad iz Holandije i Velike Britanije. To je veliki problem jer se, s jedne strane, tretiramo kao zajednička država, a sa druge strane, ta zajednička država funkcionalno ne postoji jer su Crna Gora i Kosovo svojevoljno uvozili tu junad i zbog njih nama ne daju da izvozimo meso i ne stavljaju nas u red zemalja u kojima nema bolesti 'ludih krava'.
