Izvor: Blic, 18.Okt.2008, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Meso iz Brazila prodaju kao zlatiborsko
UŽICE - Švercovano meso u užički kraj uglavnom stiže iz Brazila i koristi se za proizvodnju čuvene zlatiborske pršute. Posle zaplene 800 kilograma švercovanog mesa u Mačkatu, privrednici upozoravaju na to da se tako nanosi šteta proizvođačima koji rade po propisima, a lekari da je rizik po zdravlje ljudi zbog mesa koje ne prođe preglede ogroman. Izvori „Blica" navode da glavni kanal za šverc mesa u Srbiju koje stiže iz Brazila ide preko Albanije i Kosova.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Sagovornik „Blica" upućen u prilike oko šverca i prerade sumnjivog mesa kaže da se tovari govedine i svinjetine brodovima iz Brazila i Argentine dopremaju do albanskih luka, odakle preko Kosova stižu u Srbiju.
- U Južnoj Americi stoka je jeftina, a izazovu da tamo potraže sirovinu nisu odoleli ni neki proizvođači iz ovog kraja. Većina njih je ostala verna tradicionalnom načinu uzgoja stoke i prerade mesa. Govedina i prasetina u klasi „las kare" (bez koske) stižu u albanske luke, odakle se krijumčarskim kanalima prebacuju na Kosovo, a zatim preko Sandžaka distribuiraju po Srbiji - kaže naš izvor.
Takvo meso se, kaže on, doprema prerađeno u vakuumiranim pakovanjima, pa je dovoljno samo ga usoliti i ostaviti na sušenje. U poređenju sa mesom koje nude domaći uzgajivači stoke daleko je jeftinije i omogućava bolju zaradu. Tokom procesa proizvodnje, zbog kompresovanja u kocke, više puta se zamrzava i odmrzava.
- Brazilsko meso se uglavnom koristi za proizvodnju pršute, jer nema ekonomske računice da se od njega pravi kobasica. Uglavnom se prodaje na pijacama po ceni neznatno nižoj od originalnog artikla. Kupac ga može prepoznati po tome što je industrijski pedantno obrađeno, bez takozvanih ruža po sebi, i ima valjkasti oblik - dodaje sagovornik „Blica".
Jedan od pršutara iz Mačkata, koji nije želeo da mu se ime spominje, kaže da nije teško zaključiti ko dovozi i prerađuje sporno meso.
- Deseti deo težine jednog goveda otpada na pršutu. To znači da se od vola teškog 700 kilograma može proizvesti oko 70 kila pršute. Mi se ovde u selu dobro znamo, poznato je ko koliko goveda kupi i utera u klanicu, a koliko mesa iznese iz sušare, i zato nije teško utvrditi ko šta prodaje - objašnjava ovaj seljak.
Osim švercovanog mesa kojim se falsifikuje zlatiborska pršuta, u Srbiju stiže i meso sumnjivog porekla namenjeno kisocima brze hrane, u čiji su šverc umešani i pripadnici Kfora sa Kosova, navodi izvor „Blica" iz Uprave carina. Carinici su od početka godine zaplenili skoro sedam tona mesa kojem je istekao rok trajanja. Kako za naš list priča sagovornik iz Carine, meso je poreklom iz zemalja Južne Amerike, a u Srbiju stiže kada mu istekne rok trajanja.
- Pripadnici Kfora na Kosovu dobijaju meso iz Brazila i Argentine, jer je to najjeftinije, zbog radne snage koja se tamo malo plaća. Pošto dosta mesa ostane, vojnici ga preko kuvara i pomoćnog osoblja, prodaju švercerima. Meso preuzimaju srpski šverceri koji ga dostavljaju vlasnicima lanaca ćevabdžinica i pečenjara. Zarada naših švercera je ogromna, jer, na primer, pileće belo meso kupuju za pola evra po kilogramu, a da ga nabavljaju legalno plaćali bi ga više od tri evra - objašnjava sagovornik „Blica". On kaže da se meso transportuje duboko zamrznuto i da se pakuje u kutije od po pet kilograma, koje se prevoze u Srbiju kombijima. Šverceri, potom, prolaze kroz granična sela između Srbije i Kosmeta gde nema carine. Potom ih na parkingu kod hotela „Nais" u Nišu, i kod drugih motela uz autoput čekaju kamiondžije koji preuzimaju meso.
Opasnost od zaraze
Brazilsko kao i svako drugo meso koje nema sanitarne, veterinarske i ostale garancije ne sme se koristiti u ishrani, kaže dr Violeta Prošić iz Zavoda za javno zdravlje u Užicu.
- Rizik korišćenja takvog mesa je ogroman, jer nijedan dokument ne garantuje da je ono pregledano i ispravno za upotrebu. Neispravnim mesom se u organizam mogu uneti bakterije koje doprinose crevnim bolestima, dijareji, mučnini, prolivu, i paraziti čije posledice mogu ostati dugoročno - ističe dr Prošić.
Pršute od brazilskog mesa liče jedna na drugu
Predsednik Regionalne privredne komore Užica Dušan Majkić kaže da prodaja brazilskog mesa pod imenom Mačkata, nanosi ogromnu štetu pravim proizvođačima.
- Dovoljno je otići na pijacu, videti valjkaste pršute duge po pola metra koje oblikom sve liče jedna na drugu, i zaključiti koliko se takve robe nudi kupcima. Mi smo nemoćni da se borimo protiv ove pojave koja sve više uzima maha. Najbolje bi bilo da se proizvođači i trgovci brazilskog mesa registruju kao takvi, da sirovinu uvoze legalno i prodaju je pod posebnom markom. Ovako, nanose nesagledive štete proizvođačima koji su ostali verni tradiciji - pojašnjava Majkić.
