Izvor: Glas javnosti, Tanjug, 17.Sep.2010, 07:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mešihat najavio otvaranje Altun Alem džamije
NOVI PAZAR - Novopazarska Altun Alem džamija, najlepša građevina te vrste koja potiče iz XVI veka, mogla bi biti otvorena za vernike početkom novembra, navljuju u mešihatu Islamske zajednice u Srbiji, kojom rukovodi glavni muftija Muamer Zukorlić.
Generalni sekretar Samir Škrijelj je rekao da se očekuje da bi do kraja oktobra mogli biti završeni radovi do određene faze, ali ne i u potpunosti. Završetak tih radova bi, međutim, omogućio da taj verski objekat bude otvoren >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << za muslimanske vernike, početkom novembra.
Uprkos otvaranju džamije, ona će ostati predmet spora dveju opcija unutar islamske zajednice - Zukorlićeve Islamske zajednice u Srbiji i Islamske zajednice Srbije kojom rukovodi reis ul ulema Adem Zilkić.
Džamija sa zlatnim alemom (dragim kamenom) zatvorena je pre gotovo tri godine, mesec dana nakon što je grupa imama u Sandžaku izrazila neposlušnost glavnom muftiji Zukorliću i priklonila se Rijasetu Islamske zajednice Srbije koji je ranije te, 2007. godine, formiran u beogradskoj Bajrakli džamiji. Bivši glavni imam Altun Alem džamije Hasan Suljević bio je u toj grupi.
Suljević je rekao da je mesec dana nakon njihovog napuštanja mešihata Islamske zajednice u Srbiji između "četrdeset i pedeset naoružanih Zukorlićevih pristalica upalo u Alten Alem džamiju i zaključalo je nedozvoljavajući pristup vernicima".
Od tada je, kazao je, džamija zatvorena, u njoj se ništa ne radi, pa će kaže Rijaset i sandžački mešihat Islamske zajednice Srbije ponovo pokrenuti sudski spor s ciljem da joj se džamija vrati. Suljević kaže da džamija nikada ranije nije bila zatvarana, ni za vreme bombardovanja ni u vreme Slobodana Miloševića. Suljević ne krije i da je emotivno vezan za tu džamiju jer, kaže, proveo je u njoj više od 20 godina.
I glavni arhitekta konzervator Zavoda za zaštitu spomenika u Kraljevu Rajko Čubrić kaže da je džamija zatvorena na uštrb muslimanskih vernika. Čubrić kaže da je džamija zatvorena pod izgovorom da se renovira, ali da, kako je rekao, koliko je njemu poznato unutar verskog objekta se ne izvode nikakvi radovi. Čubrić je uveren da bi svi radovi na rekonstrukciji, imajući u vidu starost džamije, mogli biti gotovo za mesec dana.
Nakon zatvaranja Altun Alem džamije vernici koji su tu klanjali pet puta dnevno činili su to na ulici, ispred verskog objekta.
Altun Alem džamija (džamija sa zlatnim alemom - dragim kamenom) nalazi se na središnjem delu Prvomajske ulice. Ta ulica se zvala Stambolski (Carigradski) drum, a ceo kvart u kome se nalazi pomenuta ulica, bio je poznat kao Jeleč mahala, po Jeleču, srednjovekovnom gradu koji se nalazi na Rogozni, u čijem pravcu je vodila današnja Prvomajska ulica. Ime Jeleč mahala se izgubilo u XVII veku i umesto toga pominju se džemati Altun Alem i Ahmed vojvoda.
Altun Alem džamiju je sredinom XVI veka izgradio Muslihedin Abdul Gani poznatiji kao Mujezin hodža Al Medini, sasvim izvesno veoma bogat, ali obrazovan i učen čovek. Ne zna se tačna godina njene gradnje. Veruje se da je to bilo između 1516. i 1528. godine. Bilo kako bilo, objekat je iz prve polovine XVI veka, vrlo je lepa i retka.
Legenda kaže da su postojale Altuna, Hadžira i Halima, tri pašine ćerke, lepotice kao dženetske hurije,
rođene su i rasle u Novom Pazaru. Zbog lepote, bogatstva i ugleda što su posedovale ove tri sestre, niko se nije usudio da ih zaprosi. Kada su tri pašine ćerke ostarele i ostale neudate u godinama pred smrt dogovorile su se da svoje silno bogatstvo ostave u dobrotvorne svrhe.
Altuna je dala sredstva da se izgradi džamija i da nosi njeno ime pa otuda Altun-alem džamija. Hadžira je dala zemlju za gradsko groblje u jugozapadnom delu grada pa se taj deo tada nazvao, a i danas se zove Hadžet (po darodavcu Hadžiri). Najmlađa od sestara Halima dala je sredstva za izgradnju česme u gradu i ta česma se i danas zove, po Halimi, Halimača.
