Izvor: Danas, 14.Okt.2014, 21:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Megaposter i žabokrečina
„Ko je jutros imao sreće da se probudi u Beogradu, može smatrati da je za danas dovoljno postigao u životu. Svako dalje insistiranje na još nečemu, bilo bi neskromno.“
Dakle, sad se ta Duškova misao popela i na Beograđanku, gde je on radio i odakle je govorio svoje „Beograde, dobro jutro!“. I to ispisana slovima „većim od života“, kako i dolikuje reklami za jedan od najvećih trgovačkih lanaca. Vidi se bar sa Slavije. Moglo bi se proveriti, al tvrdim da nijedan >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << pisac u ovoj zemlji nikada nije imao misao štampanu u većem formatu (kako li bi se to zvalo, ako ne bestseler? Best format?). Duško je to zaslužio.
Ipak, zamišljam ga kako se grohotom smeje dok prilazi ovom megaposteru sopstvenog duha. Ista ta njegova misao o „buđenju u Beogradu“ kao ostvarenju sna, u poslednje vreme je prilično popularna, plašim se postaje jedan od simbola Beograda i Beograđana. Sećam se da su je tokom poslednjih političkih izbora u Beogradu, s ponosom izgovorili najviši rukovodilac jedne stranke i jedan gradonačelnik Beograda. Ta misao se nalazi i u memorandumima i brošurama Turističkog saveza Beograda, na srpskom, prevedena i na engleski, i razaslata po celom svetu, a ima je i u mnogim popularnim izborima, na srpskom i stranim jezicima, pod zajedničkim naslovom, recimo „Najlepše misli o Beogradu“.
Ipak, svaki pažljiviji čitalac može lako otkriti da ova misao nije izrečena u slavu Beograda i presrećnih Beograđana, i da, naprotiv, prosto kipi od ironije. Uostalom, zbog čega je sreća probuditi se u Beogradu, a ne isto takva, na primer, probuditi se u Nišu, Zaječaru, Subotici, Lajkovcu... !? Zar je sreća nešto što se dostiže samim mestom boravka? Dal je moguće da je Duško Radović, inače sklon crnom humoru, bio toliko banalan? Zar ne bi neko zanovetalo iz ovakve misli moglo da prepozna neki beogradski fašizam? I šta dalje preporučuje Duško, tom srećnom sinu Beograda? Da ne čini ništa više, da valjda ostane ceo dan u krevetu, jer bi inače ispao neskroman! Zar je moguće da naši političari, turizmolozi i PR manageri tako blesavo nasedoše? Šta li misle o Beograđanima negde tamo daleko u svetu kad pročitaju ovo? Ima jedan grad na Balkanu, koji njegovi stanovnici toliko vole (a ko to pa ne voli grad u kom živi) da se svako jutro bude kao ovce presrećni i ceo dan samo uživaju u toj sreći?!
Misao je posvećena, naravno, onima koji od toga „ja sam Beograđanin!“ prave profesiju i svoj viši socijalni status. Ima tog ovde kod nas, i danas, a i u Duškovo vreme, koje beše nešto sporije i sa manje sredstava komunikacija, mada, verujem, komunikativnije. Sećam se da je Duškov kolega, osnivač radija Studija B, Dragan Jelić, večito tražeći jednu od dve postojeće pisaće mašine u redakciji govorio: „Kad se ostvari komunističko društvo, svi ćemo živeti u Beogradu, i svako će imati svoju pisaću mašinu.“
U vreme kad je pisao ovako, kako sada stoji gromko na „Beograđanki“, Duško je (zajedno sa Matijom Bećkovićem) uzburkavao malograđansku žabokrečinu provokativnim tekstovima po raznim listovima. Duško i Matija su se negde potpisivali, a negde objavljivali pod pseudonimom, ali Beograd je dobro znao ko to tamo piše. Čuven je članak u kome njih dvojica, kao rešenje za gužve u gradskom saobraćaju, predlažu da se penzionerima zabrani prevoz gradskim saobraćajem, jer ionako nemaju nikakva posla, pa nek sede kod kuće i ne prave gužvu. Gađali su malograđane municijom iz njihovog arsenala, malograđanskim sebičnim pomislima dovedenim do apsurda. I šta sad ako nekom padne na pamet da za muke BusPlusa, koje ni milicija ne može da razreši, predloži zabranu ulaska u vozila penzionerima? „Evo, i Duško Radović je to predlagao...“
Duško je voleo Beograd, ali nije propuštao da kaže ni koliko voli i Suboticu, i Niš, i još neke gradove, proverite ako ne verujete po njegovim knjigama. I skinite tu misao sa „Beograđanke“, jer je potpuno van konteksta, i može da bruka Beograd i Beograđane, pa i Duška Radovića.
Autor je urednik kulturno-umetničkog programa Studija B
