Izvor: Politika, 17.Dec.2013, 22:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Medveđe carstvo na Tari
U ovom nacionalnom parku živi više od 40 medveda, a kretanje nekih se i satelitski prati
Planina Tara – Sneg napadao i mraz stegao u nedrima šumovite Tare, a ovdašnji mrki medvedi, četrdesetak ih je na ovoj planini, još nisu u zimski san utonuli. Već zevaju, što bi se reklo, samo što u nekom svom brlogu nisu oko sklopili. Ali tragove im još viđaju po ovim prostranstvima.
– Naši lovočuvari i drugi zaposleni uočavaju ovih dana veliki broj medveđih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << tragova na području nacionalnog parka. To znači da jedan broj medveda još nije u brlogu, aktivni su u potrazi za hranom. Da su niže temperature, već bi bili u zimskom snu. U njemu ostaju obično do februara. I to nije potpuna hibernacija, težak san: uglavnom medved svoje funkcije tada svodi na minimum – kazuje nam iskusni poznavalac sveta divljači Milan Malinić, rukovodilac službe lova i ribolova u Nacionalnom parku „Tara“.
O medvedima posebnu brigu ovde vode već godinama. Tara je medveđe carstvo, područje gde ih je najviše u Srbiji. Zavlače se oni po njenim dubinama, kanjonima, pećinama, okapinama, uglavnom obitavaju na razmeđu između kanjonskog dela i ravnog platoa Tare. Danju se odmaraju, noću traže hranu (mada se katkad u zabiti i tokom dana sretnu). Ali ne gladuju, nisu ni previše opasni po okolinu, jer ih u nacionalnom parku uredno hrane.
– Na četiri hranilišta medvede prihranjujemo, iznosimo kukuruz, uginulu domaću stoku i drugo, budući da je svaštojed. Valjda zato poslednjih godina nisu činili veće štete po ovom kraju. Ređe upadaju u torove, a štete po voćnjacima i pčelinjacima su takođe retke. To, ipak, ne znači da medved neće posegnuti za jagnjetom u stadu. Priroda ima svoje zakone – objašnjava Malinić.
U želji da saznaju kuda se kreću i dokle dopiru ovdašnji medvedi, u ovom nacionalnom parku su u saradnji sa beogradskim Biološkim fakultetom još 2006. godine otpočeli praćenje kretanja tih životinja uz pomoć satelita, prvi na Balkanu. Čast da prvi dobije satelitsku ogrlicu imao je jedan medved nazvan Miloje, koga su tom ogrlicom (sa baterijom koja traje oko dve godine) „markirali“ i u prirodu vratili. Miloje je bio vrlo pokretljiv, mimo svih očekivanja naučnika desetine kilometara je za noć prelazio i u tri države boravio. Potom su i drugi praćeni.
– I sada jednog satelitski pratimo. To je medvedica Flekica, crna sa belom flekom na plećki. Stavili smo joj ogrlicu u junu prošle godine i još je nosi. Ali ne ide daleko, jer vodi dvoje svojih mečića. Kreće se samo područjem nacionalnog parka, udaljava 10–15 kilometara. Ova ženka s mladuncima ne ide daleko od svog „kućnog praga” – napominje naš sagovornik.
Područje Nacionalnog parka „Tara“ nalazi se uz granični pojas Srbije sa Bosnom i Hercegovinom, podeljene rekom Drinom ili suvom granicom kod Jagoštice. Medvedi u okviru sezonskih migracija i potrage za hranom prelaze i tamo i ovamo. Katkad i Drinu preplivaju, jer su, kažu nam stručnjaci, dobri plivači. Povremeno ove životinje viđaju kako preplivavaju jezero Perućac. Slična im je brojnost i u dubinama Tare i na obližnjim bosanskim planinama, ali im nije isto: na području Srbije je za medvede mirnije.
– Od 2002. godine, kad mu je bila smanjena brojnost, medved je lovostajem zaštićen u Srbiji. A od 2010. godine je postao zaštićena divljač na koju nema lova. Ali u Bosni nije tako: tamo je dozvoljen lov na medvede. Tako se dogodilo da se uz samu granicu našeg nacionalnog parka, s one strane državne granice, nalazi lovište Kamenica kojim gazduje Šumsko gazdinstvo Višegrad, gde je moguće medveda loviti. To je, istina, redak odstrel, ali ga ima. Otuda kažemo da je medvedima koji prelaze na obe strane granice mirnije kod nas – sumira Milan Malinić.
B.Pejović
objavljeno: 18.12.2013
