Izvor: Politika, 06.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Medijske akcije za dobrobit Srbije
Prvi put u istoriji Instituta za transfuziju krvi dočekali 3. jul sa dovoljnim količinama krvi. – Akciju "Očistimo Srbiju" mora da podrži država, kaže Anđelka Mihajlov
Svetska iskustva pokazuju da su dobrotvorne kampanje u kojima učestvuju medijske ličnosti, političari, muzičke i estradne zvezde mnogo uspešnije nego kampanje u kojima su promotori akcije anonimni učesnici.
Dr Siniša Pavlović, direktor Instituta za kardiovaskularne bolesti KCS, smatra da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je većini ljudi potreban motiv da odluče da odu da daju krv.
– Kada su u pitanju načini motivisanja ljudi, nisam baš siguran koji je najbolji. Ali, ukoliko akcije u kojima učestvuju medijske ličnosti, političari, muzičke i estradne zvezde daju bolje rezultate – svakako ih treba sprovoditi. Čini mi se da su ljudi na ovim prostima skloni identifikacijama, ali više sa poznatima nego sa političarima, tako da je činjenica da je javno dao krv neko koga oni poštuju često dovoljan "okidač" da i oni urade isto. Verovatno je posle primera davanja krvi Zdravka Čolića bilo mnogo žena koje su krenule njegovim stopama. Mislim da rečenica: "Cilj opravdava sredstvo" u ovom slučaju ima krajnje pozitivan ishod, jer, mnogo je važnija opšta dobrobit zbog sakupljenih jedinica krvi nego nečiji marketing u toj akciji – istakao je dr Pavlović.
I dr Branislav Lazić, direktor Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoć Beograda, smatra da akcije promovisanja dobrovoljnog davanja krvi, kao i promocije preventivnih zdravstvenih aktivnosti, u kojima učestvuju medijske ličnosti, mogu da doprinesu boljem odzivu svih građana, kao i da je osnovna i istinska poruka svih tih akcija: "Svi smo mi ljudi kojima je pre ili kasnije potreba pomoć".
Dr Snežana Drašković, direktor Instituta za transfuziju krvi Srbije, potvrđuje da zahvaljujući kampanji Televizije B 92 "Dajte krv", u junu, od kada traje ova akcija, ima za 40 odsto više rezervi krvi nego u istom periodu prošle godine.
– Prvi put u istoriji Instituta dočekali smo 3. jul sa dovoljnim količinama krvi i nadamo se da će se ovakav dobar odaziv građana koji dobrovoljno daju krv nastaviti i do 1. oktobra kada je obično krizni period, odnosno ima manje davalaca ove dragocene tečnosti. Do sada su naši dobrovoljni davaoci uglavnom bili ljudi iz srednje i radničke klase – objašnjava dr Drašković.
Upravo zahvaljujući ovoj akciji, dodaje ona, krenulo je nabolje, jer, na primer, radnici "Telenora" dali su dobrovoljno krv i dogovoreno je i da u buduće to rade dva puta godišnje.
– U svetu svaka velika kompanija ima obavezu da učestvuje u humanitarnim akcijama od opšteg društvenog i državnog značaja. Takođe, javno davanje krvi poznatih može samo da pozitivno motiviše, uslovno rečeno, običnog čoveka. Mnogi političari u Srbiji, i pozicija i opozicija, bili su redovni davaoci i pre ove akcije, a neki su dali krv i više od trideset puta– dodala je dr Drašković.
U svetu su, takođe, veoma česte akcije kojima kompanije i medijske kuće bude ekološku svest ljudi. Jedna od takvih akcija nedavno je pokrenuta i na stranicama našeg lista. Anđelka Mihajlov, predsednica Ambasadora životne sredine, kaže da je "Politikina" akcija "Očistimo Srbiju" bila – neophodna.
– Ovakve akcije doprinose podizanju ekološke svesti građana o značaju životne sredine i trebalo bi ih voditi svakog dana, a ne sporadično – dodaje Mihajlov. Ona posebno naglašava da bi ovu našu akciju trebalo da podrži država, pre svega usvajanjem seta ekoloških zakona i uspostavljanjem institucija sistema koje će pratiti primenu propisa iz oblasti zaštite životne sredine.
Branimir Jovančićević, profesor Hemijskog fakulteta u Beogradu, kaže da akcija "Politike" jeste pokušaj da se ozbiljno krene u čišćenje Srbije koja bi konačno trebalo da liči na zemlje iz regiona i zemlje Evropske unije čiji član želimo da postanemo.
– Verujem da nema zemlje u Evropi koja je toliko zatrpana komunalnim čvrstim otpadom kao što je Srbija. Dosadašnje akcije čišćenja Srbije nisu dale rezultate, pošto su se svele na onu narodnu "Tresla se gora, rodio se miš". Potrebno je izaći na teren, snimiti situaciju i ozbiljno krenuti u rešavanje tog, po mom shvatanju gorućeg političkog problema. Problem jeste veliki, a da bi se rešio vlada treba da uvede institucije koje će u praksi pratiti primenu zakona iz oblasti zaštite životne sredine i održavati čistoću u Srbiji. Da bi se to postiglo potrebno je obučiti ljude da shvate da bez zdrave životne sredine nema ni zdravog života u Srbiji – zaključuje profesor Jovančićević.
G. Bašović
N. Kovačević
[objavljeno: 06.07.2007.]
