Izvor: Blic, 01.Okt.2007, 12:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Matične ćelije nisu sveta vodica

Izvesno je da će embrionalne matične ćelije u budućnosti biti spas za veliki deo čovečanstva koje boluje od teških bolesti poput bolesti srca, povrede kičmene moždine, dijabetesa tipa A, Alchajmerove i Parkinsonove bolesti, kao, možda, i pri lečenju nekih vrsta kancerogenih oboljenja... Ali to vreme, nažalost, još nije došlo - kaže Miodrag Stojković.



Ovaj slavni srpski genetičar u intervjuu datom redakciji „Blica" naglašava da nijedna registrovana >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << laboratorija u svetu još nije krenula sa pretkliničkim ispitivanjima njihovog dejstva na ljude.

Kada će matične ćelije iz laboratorije stići do pacijenata?

- To niko sa sigurnošću ne može da kaže jer ponekad prođe 10 do 15 godina od ispitivanja na životinjama do pretkliničkog i kliničkog ispitivanja na ljudima, a iza toga sedi odobrenje za masovnu primenu, koje je povezano za nizom zakonskih regulativa. Ovo je pionirski rad i embrionalne matične ćelije moraju da pređu, zapravo, isti onaj put koje su prešle adutne matične ćelije. Ipak, ostavljam mogućnost da taj rok bude i kraći jer se u regenerativnu medicinu svuda u svetu ulaže veliki novac. Nadam se da će prvi na svetu uspeti da primene kliničku aplikaciju embrionalnih matičnih ćelija kod povrede kičmene moždine naučnici iz Kalifornije: zato što su u taj projekat uložili oko 100 miliona dolara.

Prema dostupnim informacijama, u mnogim zemljama je već počelo lečenje embrionalnim matičnim ćelijama.

- Reč je o pseudonaučnicima i pseudolekarima u zemljama gde nema veće kontrole kao što je, na primer, Indija i Kina. Ali to je veliki rizik za pacijente jer se ne zna kakve neželjene posledice mogu da proizvedu matične ćelije koje prethodno nisu prošle proceduru u kojoj govorim. Prema mojim informacijama, nijedan pacijent nije izlečen u tim divljim laboratorijama, iako su pacijenti davali velike sume novca. S druge strane, adutnim matičnim ćelijama se dugi niz decenija vrlo uspešno leče bolesti krvi, kao što je leukemija, na primer, i bolesti oka.

Kakva je razlika između embrionalnih i adutnih matičnih ćelija?

- Adutne ćelije se uzimaju iz odraslog organizma, uglavnom iz koštane srži. To su multipotentne ćelije, odnosno imaju potencijal da daju više vrsta tipova ćelija, ali ne sve, dok su embrionalne matićne ćelije pluripotentne i mogu da daju sve vrste tipova ćelija. Dakle, adutnim ćelijama je limitirano lečenje jer od starog organizma je nemoguće diferencirati veliki broj matićnih ćelija. Uzmite, na primer, Nišlijku Draganu Rodić, koja je u Kini lečila povredu kičme adutnim ćelijama. Imao sam u subotu susret sa njom i nisam video neki napredak. U razgovoru nismo mogli da utvrdimo da li je kod nje prethodno rađena neophodna imunosupresija.

U Engleskoj ste radili na diferencijaciji matičnih ćelija za lečenje šećerne bolesti.

- Time se bavim i u Španiji, zapravo timovi kojima rukovodim bave se dobijanjem ćelija koje produkuju insulin za lečenje šećerne bolesti tip 1 i dobijanjem srčanih ćelija iz matičnih ćelija. Bavimo se i dobijanjem matićnih ćelija iz periferne krvi, odnosno adutnih matičnih ćelija. Želimo da ih dobijemo pod laboratorijskim uslovima, ali postoji problem što one ne mogu da se drže dugo u plastičnoj šolji kao embrionalne i mi sada pokušavamo da na njima primenimo iskustvo stečeno pri dobijanju embrionalnih ćelija. Imamo i jednu vrlo važnu aplikaciju matičnih ćelija, a to je da se ona koristi za ispitivanje novih lekova, kako čovek ne bi više bio zamorče.

Američki istraživači su, nedavno, uspeli da pretvore matične ćelije u ćelije koje ubijaju tumore?

- Oni nisu, čak, došli ni do miša. Sve što su uradili, uradili su u plastičnoj šolji. Iz jedne embrionalne ćelije dobili su ćeliju - prirodnog ubicu koji čisti organizam od, na primer, tumora. Pomešali su diferencirane matične ćelije sa ćelijama tumora i nakon analize te kulturne podloge videli su da te matične ćelije uništavaju ćelije raka. Treba, međutim, da se pređe na konkretni model, da se ubrizgaju ćelije u organizam jer su tu sasvim drugačiji uslovi nego u plastičnoj šolji. Ubeđen sam da matične ćelije ne mogu da budu univerzalno sredstvo za lečenje raka, ali nam služe da saznamo kako ga pobediti. Da li će tako biti i za 10 godina, ne mogu sa sigurnošću da kažem.

Opsedaju vas bolesni. Traže pomoć. Šta im poručujete?

- Svima kažem da matične ćelije nisu sveta vodica i da ne postoji čak ni nagoveštaj da mogu da leče sve bolesti ovoga sveta. Njima ne može, kako se često veruje, da se izleči ni sterilitet. Pomoću embrionalnih matičnih ćelija u ovom trenutku nije moguće lečiti ljude. To treba svi da znaju, ali svima poručujem da nade ima i da se moraju naoružati strpljenjem. Osim toga, preporučujem im da se dobro informišu i da u želji za ozdravljenjem ne odlaze kod nadrinaučnika jer će uzalud baciti svoj novac.

Povrede kičmene moždine

Vaš tim na Univerzitetu u Valenesiji radi na pronalaženju rešenja za povrede kičmene moždine. Dokle ste stigli?

- Povrede kičmene moždine i bolesti srčanog mišićnog tkiva imaju najveću perspektivu za lečenje jer su naučnici već uspeli da pod kontrolisanim laboratorijskim uslovima dobiju te vrste ćelija iz matičnih ćelija. Kad ćelije dobijemo u plastičnoj šolji, vidimo kako u toj šolji pulsira srce. Američki naučnici su najdalje otišli na primeni embrionalnih matičnih ćelija kod bolesti srčanih mišića, a mi smo blizu rešenja za kičmene povrede. Pacovi su prihvatili diferencirane matične kičmene ćelije. Pokreću svoje zadnje ekstremitete, penju se uz kavez i uzimaju hranu i nogama. Sada ispitujemo šta matična ćelija radi na transplantovanom mestu, ispitujemo njenu sudbinu i kako se ugradila. Uskoro ćemo o tome objaviti studiju.

Bolnica u Leskovcu još na čekanju

Šta je bilo sa vašom specijalnom bolnicom u Leskovcu, gde ste pored vantelesne oplodnje planirali da se bavite i proučavanjem matičnih ćelija?

- To sam Bog zna. Ništa više ne zavisi od mene. Obećan mi je kredit iz Republičkog fonda za razvoj i pomoć iz NIP u ukupnom iznosu od oko 500.000 evra, što je minimum za nabavku opreme, ali, za sada, nema izvesnih pomaka. Ogorčen sam, tačno je. Neki su u Srbiji, izgleda, shvatili da treba meni da pomognu, a ne narodu. Južno od Beograda nema nijedne takve specijalne bolnice, a u Srbiji, izgleda, niko nije zainteresovan da se bavi matičnim ćeljama. Ja sam apelovao, molio, izgubio ovde u Srbiji deset meseci pokušavajući da otvorim bolnicu i na kraju se vratio u Španiju. Ipak, gajim još malo nade, verujem još u pokoje obećanje. A ako ne bude ništa od toga, definitivno dižem ruke od Srbije.

Nastavak na Blic...