Izvor: RTS, 01.Sep.2018, 23:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Matić: Neophodna je jedinstvena lista nestalih

Specijalni izaslanik predsednika Srbije Aleksandra Vučića za pitanja nestalih Veran Matić potvrdio je da će naredne sedmice sastati s posebnim savetnikom hrvatske predsednice za pitanja nestalih Ivicom Vrkićem, kako je ranije izjavio "Tanjugu".
Tema tog susreta biće ciljevi na kojima će zajedno raditi dve strane, rekao je Veran Matić u intervjuu za Radio Slobodna Evropa.

Naglašava >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << da je neophodno da se objedine snage koje se tim pitanjem bave, najpre na nacionalnom nivou, a zatim i između dve zemlje, ali je takođe insistirao na jedinstvenoj listi nestalih.
Podseća da su predsednici Srbije i Hrvatske na prvo mesto svoje saradnje stavili pitanje nestalih i da su uočili da postoji problem sa dinamikom rada, kao i da su želeli da imaju još jedan mehanizam za rešavanje tog problema.
Upitan šta će će konkretno raditi, pominje da je u dokumentima koje uspeo do sada da pogleda uočio da postoje različite broje, od 40 do 70, negde je to i 250, a reč je o grobnim mestima za koja se zna da je NN lice ubijeno ili nestalo i to na teritoriji Hrvatske.
Ta mesta, napominje, nisu ekshumirana i tu bi ozbiljan razgovor između dve zemlje, uveren je Matić, mogao da pomogne da se "posao" završi vrlo brzo.
Sumnja se, dodaje, da postoje još neka mesta u kojima su masovne grobnice i iz nekog razloga se pominje i to da ne postoje kapaciteti da se u tom kratkom periodu ispitaju ta mesta.
"Mislim da pitanje kapaciteta više ne sme da se postavlja, da se moraju omogućiti kapaciteti i sa jedne i sa druge strane da se u najkraćem mogućem roku sve ono što je poznato, za šta postoje podaci ili indicije, proveri. I da se takve stvari stavljaju ad akta", navodi Matić.
Govoreći o potrebi da se snage koje se tim pitanjima bave objedine, navodi da, recimo, u Srbiji postoji 60 udruženja, ali i Komisija (Vlade Srbije za nestala lica), te još neka tela koja se bave ovom temom. Pominje i nevladine organizacije, poput Fonda za humanitarno pravo, za koji kaže da ima možda najveći kontinuitet u ovim temama.
"Potrebno je objedinjavanje tih snaga na nacionalnom nivou, stvaranje jedinstvenih ciljeva, akcionog plana. Zatim isto tako nešto i u Hrvatskoj, a onda i koordinacija između ta dva tela ili koalicije u jednu jedinstvenu", smatra Matić.
Zalaže se za jedinstvenu listu nestalih, jer se sada barata različitim podacima, ali dosta je neslaganja i u vezi s prirodom rata, pa i u odnosima na unutrašnjepolitičkom planu kad je reč o tim temama.
Sa srpske strane, napominje, dobio je informacije da je dato puno dokumenata, i to je, kaže, ono što će u narednom periodu nastojati da dobije.
Veliki broj tih dokumenata je otišao u Hag, kaže Matić, te je i veliko pitanje šta će se sa njima događati.
"Ali pokušaćemo da dodemo do njih. Sa tom bazom treba što pre nešto uraditi da bude korisna svim zemljama u regionu. Dakle, kada govorim o otvaranju arhiva, mislim da je arhiva Haškog tribunala veoma važna kada je reč prvenstveno o nestalim, ali i kada je reč o utvrđivanju pravde i odgovornosti za zločine koji su se događali na ovim prostorima, jer znamo da Haški tribunal zatvara svoja vrata", napominje Matić.
Upitan kako pitanje otvaranja arhiva stoji u Srbiji, kaže da mu se čini da svi nastoje da vode računa o dnevnopolitičkim aspektima otvaranja arhiva i razmene podataka, te je uveren da se na tom planu mora uraditi nešto što bi trebalo da bude međudržavni dogovor o otvaranju arhiva i pravilima pod kojima će se otvarati.
Matić, naime, to vidi kao preduslov za rešavanje mnogih slučajeva nestalih, ali i za utvrđivanje pravde i stvaranja osnova za uspostavljanje procesa pomirenja.
"Mislim da je tu veoma važna inicijativa REKOM-a o regionalnoj komisiji (za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima), koja bi onda na sveobuhvatni način nastojala da evidentira sve žrtve, da utvrdi sve elemente kada je reč o samoj odgovornosti i da stvori preduslov za pomirenje u celom regionu. Nažalost, ovu incijativu potpisala su do sada četiri predsednika ili predsednika vlada, Hrvatska i Bosna i Hercegovina do sada nisu", konstatuje Matić.
Napominje da su odnosi Srbije i Hrvatske veoma važni za region i da se zato ova pitanja prvo moraju rešavati na bilateralnim nivoima, a upitak da komentariše to što se osuđeni ratni zločinci predstavljaju kao heroji, te da se mnogi od njih vraćaju u javni život, pa i na prethodne funkcije, te da u poslednjih nekoliko godina padaju presude u ključnim predmetima ratnih zločina, kaže da je to apsolutno nedopustivo.
"Pitanje ratnih zločina mora da bude tretirano potpuno nezavisno od bilo kakvog oblika odnosa i percepcija patriotizma. U suprotnom, ulazimo u situaciju koja će naša društva činiti društvima u kojima zločini ostaju nekažnjeni, čime i mi postajemo na neki način saučesnici", zaključio je Matić.

Nastavak na RTS...

RTS: Matić: Potrebna jedinstvena lista nestalih