Izvor: Politika, Beta, 14.Sep.2009, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Matematika i srpski na maloj maturi
Sadašnji sedmaci umesto kvalifikacionog polagaće završni ispit na kraju osnovne škole
Sadašnji sedmaci biće prva generacija osnovaca u Srbiji koja će za dve godine, dakle, na kraju osmoletke, polagati završni ispit – malu maturu umesto dosadašnjeg kvalifikacionog ispita za upis u četvorogodišnje srednje škole.
Na maturi će se na državnom nivou testirati znanje đaka iz matematike i srpskog (maternjeg) jezika.
Zadaci će za sve osmake u >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << državi biti isti, ali im neće unapred biti poznati. Nestaće i zbirke za polaganje kvalifikacionih ispita.
– Na maturu će morati da izađu svi učenici osmog razreda, a ne samo oni koji upisuju gimnazije i četvorogodišnje stručne škole, jer će završni ispit služiti i za dobijanje sertifikata o uspešno završenoj osnovnoj školi. Taj ispit, dakle, neće biti samo ulaznica za četvorogodišnje srednje škole, već će zapravo biti i kvalifikacija za osvajanje srednjoškolskih klupa – objašnjava za „Politiku” predsednik Nacionalnog prosvetnog saveta profesor dr Desanka Radunović.
Podsećajući da je novim zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja u naš obrazovni sistem uveden završni ispit na kraju osnovnog obrazovanja, naša sagovornica objašnjava da će sadašnji sedmaci biti prva generacija koja će polagati malu maturu, jer su oni zapravo prvi učenici koji su od početka školovanja učili po novom, reformisanom programu.
Ove godine će se reformisati i program za osmake po kojem će oni sledeće godine učiti.
Prema rečima naše sagovornice, ne bi bilo u redu kada bi se išlo na radikalna rešenja u koncepciji mature, pošto se za to ovi đaci, kao ni njihovi nastavnici, nisu pripremali.
Zato je odlučeno da se na maloj maturi u početku polažu samo matematika i srpski, dakle, predmeti koji se sada polažu na kvalifikacionim ispitima.
Tako će biti školske 2010/11 godine kada će prva generacija đaka u Srbiji izaći na malu maturu. Kasnije će se razvijati i usavršavati koncepcija završnog ispita.
Upravo usvojenim Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja uvodi se i nova koncepcija mature na kraju srednje škole.
Po završetku trogodišnjih stručnih škola deca će polagati završni ispit, na kraju četvorogodišnjih stručnih škola – stručnu maturu, dok će gimnazijalci izlaziti na opštu maturu koja će im omogućiti dobijanje indeksa bez polaganja prijemnih ispita.
Programe matura i završnih ispita propisaće ministar prosvete na osnovu predloga Nacionalnog prosvetnog saveta, odnosnoSaveta za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih. Predsednica Nacionalnog prosvetnog saveta juče nije mogla ništa više da nam kaže o takozvanoj velikoj maturi na kraju srednjeg obrazovanja.
Nije sa sigurnošću mogla da kaže ni to kada će gimnazijalci prvi put izaći na opštu ili takozvanu gimnazijsku maturu.
– Gimnazije još nisu reformisane, kao ni opšti deo gradiva u srednjim školama. I tamo mnogo toga tek treba da se promeni. Zato je i nova koncepcija velike mature još na dugom štapu – objasnila je Desanka Radunović.
Ona napominje da još nije „iskrojena” ni mala matura, odnosno, završni ispit. Stručnjaci to tek treba da urade.
Aleksandra Brkić
[objavljeno: 15/09/2009]
