Izvor: Politika, 04.Nov.2010, 23:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Matematičari traže nepoznate zadatke na maloj maturi
Zadaci na testu ne treba da budu teški, ali trebalo bi da budu nepoznati i podstaknu đake da razmišljaju, a ne da uče napamet, smatraju u Društvo matematičara Srbije
Osnovci bi trebalo već sledeće godine da polažu malu maturu na kojoj bi rešavali test s potpuno nepotpunim zadacima iz matematike, smatraju u Društvu matematičara Srbije. U dopisu upućenom ministru prosvete, Žarku Obradoviću, matematičari navode mišljenje da je postojeći sistem polaganja završnog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ispita deformisao i obesmislio nastavu matematike u osnovnoj školi, jer se učenici, umesto da usvoje osnovne principe matematičkog mišljenja, trude da napamet nauče zadatke. „Ovakav način polaganja ispita u suprotnosti je sa ciljevima i zadacima nastave, a posebno nastave matematike u osnovnoj školi, koji između ostalog obuhvataju podsticanje učenika na logičko razmišljanje”, navodi se u dopisu.
Profesor dr Zoran Kadelburg, predsednik Društva, ističe da matematičari okupljeni u njihovom udruženju ne traže da zadaci na završnom ispitu budu teški, ali da se protive učenju napamet poznatih zadataka.
– Mi smatramo da zadaci treba da budu laki, tačnije oni osnovnog nivoa složenosti, ali da se vidi da li učenici znaju da ih reše, da li su savladali osnovne zahteve nastave matematike. Pre desetak godina đaci su rešavali nepoznate zadatke na testu i nije bilo problema – kaže profesor dr Kadelburg.
Međutim, upravo na poslednjem testu iz matematike, i to onom na kojem su đaci imali samo pet zadataka s promenjenim vrednostima dok su ostalih 12 bili poznati, osmaci su imali lošije rezultate nego prethodne godine.
– Poređenje rezultata, koji su bolji, a koji lošiji, je relativna stvar. Ipak, čak i ti lošiji rezultati idu u prilog našem mišljenju. Upravo zbog toga što ne rade dovoljno, što se ne posvećuju učenju srpskog jezika i matematike, nego troše vremena na učenje napamet đaci i imaju lošije rezultate – smatra profesor dr Kadleburg.
On ističe da je ovaj stav Društvo matematičara predočilo ministru Obradoviću još početkom 2009. godine, kada su tražili da na kvalifikacionom ispitu budu nepoznati zadaci, kao i da su se sa tim stanovištem složili predstavnici Nacionalnog prosvetnog saveta. U osnovi, ideja nam se ne razlikuje, kaže Gordana Čaprić, zamenik direktora Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.
– Na kraju ćemo doći do istog zajedničkog cilja da deca uče s puno razumevanja a da izbegnu puko memorisanje kojem su do sada pribegavala. U pitanju je princip brzine – kako, koliko brzo i u koliko koraka ćemo stići do tog cilja. Koncept koji je razvijen uradila je stručna grupa. Ona je imala u vidu sve te parametre, ali je pokušala i da prilagodi učenike na novu situaciju. Sasvim sam sigurna da roditelji ne bi bili zadovoljni da danas čuju da će im deca u junu polagati ispit za koji apsolutno ne znaju kao će da izgleda. A u reformama obrazovanja već smo iskusili da sve što je ishitreno ne donosi plodove, što je bio jedan od razloga da promene budu postepene – pojašnjava Čaprićeva.
Đaci koji su sada peti razred lagano kreću ka finalnom obliku završnog ispita gde će svi zadaci biti nepoznati. I nastavnici i učenici imaju vremena da se priviknu na nov sistem polaganja ispita i da se temeljno pripreme za kraj obaveznog obrazovanja.
– Tako ćemo izbeći anksioznost učenika i roditelja. Razumem nameru i želju da se unapredi nastava, ali ne vidim razlog, niti argument da bi uvođenje nepoznatih zadataka na završnom ispitu trebalo da bude ubrzano. Zavod za vrednovanje je dobio usmeravanje na koji način treba da strukturira kraj osnovnog obrazovanja upravo poštujući načelo postupnosti. Završni ispit ne prepuštamo slučaju. Bavimo se temeljnim istraživanjima. Za četiri godine hoćemo da vidimo kako da postavimo sistem da bude što bolji, da se unapredi nastava ali i olakša obrazovni proces – kaže Čaprićeva.
J. Čalija
M. Simić-Miladinović
objavljeno: 05.11.2010.
.jpg)
