Izvor: Politika, 04.Jul.2015, 09:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Masteri bez fakulteta
Za školovanje budućih strukovnih mastera na visokim školama potrebno još samo odobrenje Komisije za akreditaciju
Zeleno svetlo za školovanje budućih strukovnih mastera Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje (NSVO) izazvalo je negodovanje akademske zajednice i prosvetnih vlasti, ali je zato pozdravljeno na visokim školama koje sada samo čekaju odobrenje Komisije za akreditaciju (KAPK). To bi moglo da se dogodi već od jeseni, prema najavama sa Beogradske poslovne škole.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Direktore i profesore visokih škola nije zabrinuo stav Ministarstva prosvete da je ova odluka doneta preuranjeno jer će urušiti kvalitet obrazovanja, ali zato jeste naš tekst „Rat visokih škola i države”, objavljen 26. juna ove godine.
Tako je član NSVO dr Damnjan Radosavljević, inače profesor Visoke poslovno-tehničke škole strukovnih studija iz Užica, zamerio što „članak ne prikazuje pravo stanje stvari” i objasnio da „nema nikakvog lobiranja u NSVO”.
On tvrdi da je sve po zakonu: master strukovne studije su uvedene na inicijativu Konferencije akademija strukovnih studija (KAS), a Zakon o visokom obrazovanju je u toj oblasti izmenjen još u septembru prošle godine.
– Nije tačno da nas podržavaju samo članovi KAPK jer je njih troje u NSVO. Za tu odluku su glasala i naša dva predstavnika, to je petoro i plus sedam predstavnika fakulteta – objašnjava dr Radosavljević.
On se ne slaže ni sa tezom da će davanje odrešenih ruku visokim školama da obrazuju strukovne mastere, urušiti kvalitet visokog obrazovanja, jer su standardi koje škole moraju da ispune – visoko postavljeni.
Jedan od tih kriterijuma jeste i da svi nastavnici koji učestvuju u realizaciji strukovnog master programa moraju da imaju akademsko zvanje doktora nauka (osim u polju umetnosti), što nije bio slučaj kod osnovnih i specijalističkih strukovnih studija.
Visok kvalitet postići će se i ograničavanjem broja studenata, pa je tako za škole u polju tehničko-tehnoloških nauka predviđeno da veličina grupe zapredavanje bude do 32 studenta, za vežbe do 16, a za grupe za laboratorijske vežbe –do osam studenata.
– Strukovne škole ne mogu akreditovati mnogo master studijskih programa, jer je teško zadovoljiti standarde za akreditaciju koji su po ugledu iz Nemačke.Ako smatrate da je alarmantno stanje, onda treba zaustaviti dalje akreditovanje studijskih programa i ustanova, dok se navedeni problemi ne reše.No, ne treba to činiti. Uz usvojene standarde za master strukovne studije, potrebno je i uporedo raditi na rešavanju problema. A ovaj NSVO ima snage da te probleme reši u najkraćem roku – tvrdi ovaj profesor.
On ističe da je izrada standarda za akreditaciju master strukovnih studija od strane KAPK bila potpuno transparentna (suprotno od onoga što tvrdi Ministarstvo) i da su svi predstavnici fakulteta mogli da daju puni doprinos.
Kako će sve ovo izgledati u praksi? Prema dokumentima koje je „Politika” dobila, predloženo je da zvanja koja će studenti sticati na ovim studijama budu, primera radi, „strukovni master matematičar” ili „strukovni master inženjer elektrotehnike”... Predviđeno je da master strukovne studije upisuju oni koji su u prethodnom školovanju osvojili 180 ESPB bodova, a ovaj master će vredeti još najmanje 120 ESPB bodova.
– Bitna razlika između master akademskih i master strukovnih studija jeste u primenjenom znanju koje studenti treba da steknu tokom školovanja. Sastavni deo studija je stručna praksa u trajanju od najmanje 180 časova, odnosno 90 časova po godini, koja se realizuje u privrednim organizacijama ili javnim institucijama.Takođe, više je prakse nego na osnovnim strukovnim studijama – objašnjava dr Radosavljević.
Završni rad na master strukovnim studijama je projekat koji se radi u privrednoj ili javnoj instituciji sa kojom visokoškolska ustanova ima ugovor, nastavlja, a od kandidata se zahteva da reši konkretan problem (tehnički, marketinški, organizacioni…). To rešenje mora da prihvati (ili čak plati) preduzeće ili institucija na koju se odnosi.
Kada je reč o istraživačkom radu, cilj je da se visokoškolske ustanove što više povežu sa privredom. Ta istraživanja ne moraju da budu visokonaučna već primenjena, rešavaju se problemi u privredi i slično...
– Mi hoćemo da radimo s privredom, ali nam je to zabranjeno. Kako da razvijemo istraživački rad? Potrebna nam je pomoć Ministarstva da zajedno sa privredom i javnim ustanovama, omoguće finansiranje projekata, kao što se finansiraju naučnoistraživački projekti na fakultetima – smatra ovaj profesor.
Recimo za kraj, da niko od profesora sa fakulteta, kao ni predstavnici prosvetnih vlasti, koji su takođe mahom sa raznih univerziteta, pa ni autor ovog teksta, kako je zamereno, nisu protiv uvođenja ovog oblika studija. On jeste deo evropskog akademskog prostora i našeg zakona, ali pod uslovom da se uvodi postupno, sa dobro razrađenim kriterijumima, a ne da se dozvole dele „šakom i kapom”.
.jpg)
