Izvor: Politika, 14.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Master inteligentne obrade drveta
Studenti FON-a smatraju da nije u redu da se, bez polaganja razlike ispita, kod njih na petu godinu studija upisuju akademci s drugim diplomama
Diplomac D. V. koji je stekao zvanje na odseku za obradu drveta beogradskog Šumarskog fakulteta konkurisao je za upis na master studije iz oblasti inteligentnih sistema na Fakultetu organizacionih nauka i, po novom pravilniku, dobio 22,5 od mogućih 30 bodova na račun srodnosti fakulteta. Prilikom upisa na master studije studenti s drugih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << fakulteta ne moraju da polažu razliku predmeta, a ni prijemni ispit, ukoliko, sa sve prosekom, skupe 51 bod, koliko je neophodno za prijem na poslediplomske studije. Iz tog razloga studenti FON-a organizovali su zbor na kojem su istakli da će zahtevati od uprave fakulteta da im objasni po kojem je kriterijumu sastavljena lista visokoobrazovnih ustanova srodnih Fakultetu organizacionih nauka, prema kojoj, na primer, diplomci sa odseka za klavir Akademije lepih umetnosti koji žele da upišu master studije iz odnosa sa javnošću dobijaju 18 bodova (oko 60 odsto od ukupnog broja) na račun srodnosti njihovog fakulteta s FON-om.
Dok određeni broj akademaca smatra da svako ima pravo da studira ono šta želi, pa nemaju ništa protiv konkurencije, pošto će znanje pokazati bolji, veliki broj njih smatra suprotno. Naime, akademci sa FON-a ističu da se na ovaj način omalovažava njihova diploma. Prema njihovim rečima, nije fer da diplomci s bilo kojeg fakulteta, koji završe master studije na FON-u (na kojima imaju šest ispita), imaju isto zvanje kao i "fonovci" koji polažu 42 stručna ispita.
Akademci pitaju kakve veze ima obrada drveta sa izučavanjem inteligentnih sistema i veštačke inteligencije i sviranje klavira sa odnosima sa javnošću.
– Suludo je da neko ko tokom studija nije učio matematiku i statistiku, a da ne govorimo o inteligentnim sistemima, dobija oko 75 odsto bodova za srodnost fakulteta – ozlojeđeni su akademci.
Oni smatraju da će ovakva odluka omalovažiti ugled fakulteta na kojem se školuju, jer je budućim brucošima lakše da upišu neki manje atraktivan i lakši, po mogućnosti privatni, fakultet na kojem će imati dobar prosek koji će im omogućiti da bez problema upišu master studije na Fakultetu organizacionih nauka. To su studenti nazvali "pranjem diploma" i istakli da, prema njihovim saznanjima, i drugi fakulteti postupaju slično, pa smatraju da bi studenti Beogradskog univerziteta trebalo javno da se pobune protiv ovakvog ponašanja uprava.
Profesor dr Milan Martić, prodekan za nastavu na Fakultetu organizacionih nauka, kaže da su želeli da omoguće upis na master studije i akademcima s drugih fakulteta, koje su ocenili kao srodne, ali da to nije garancija da će svi ti studenti steći diplomu.
– Zakon nam ne daje za pravo da nekom s drugog fakulteta onemogućimo upis na master studije, a prilikom polaganja ispita i odbrane master rada akademci će dokazati svoje znanje i kapacitete. Samo uspešni studenti će doći do diplome. Budući da je za master studije konkurisao veliki broj kandidata, mislim da će se upisati samo oni koji budu stekli dodatne poene na kvalifikacionom ispitu iz stručnog gradiva – objašnjava naš sagovornik i ocenjuje da će prilikom polaganja tog ispita znanje studenta FON-a doći do izražaja i da će gradivo na master studijama njima biti lakše i bliže.
– Ne želimo da omalovažavamo nekoga ko je imao zavidan uspeh na Šumarskom fakultetu čije se znanje može meriti sa znanjem studenta s prosekom oko 7,5 – ističe prodekan.
Prilikom pravljenja liste srodnih fakulteta, prema rečima dr Martića, vodilo se računa da državni fakulteti budu u boljem položaju u odnosu na privatne, a sami studenti FON-a su dobili 30 bodova za srodnost fakulteta, što im daje nesumnjivu prednost u odnosu na ostale.
Akademci smatraju da je sporenje oko izjednačavanja zvanja master i diplomirani dovelo do opadanja interesovanja za upis na master studije studenata s matičnih fakulteta, ali naš sagovornik tvrdi da statistike govore drugačije.
J. Kisin
[objavljeno: 14.12.2006.]
