Izvor: Blic, 10.Mar.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Marža
Marža
U ekonomskoj struci ne smatra se da je dovoljno da tržište ne funkcioniše savršeno, pa da je državna intervencija opravdana. A čak i kada jeste, ona koja prva padne na pamet ne mora da bude i ona najbolja.
Recimo, ako se oceni da su cene neke robe visoke, to ne znači da je potrebno da se zamrznu ili da se odlukom vlade smanje, a možda nije uopšte opravdano intervenisati. Da bi se ovo poslednje videlo nije potrebno biti Šumpeter. Neka se u nekoj zemlji >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << krene sa liberalizacijom tržišta, sasvim je moguće da će u jednom periodu biti više monopola nego u zemljama sa dužom tradicijom slobodne trgovine. Nikakva intervenicja ne mora uopšte da bude potrebna, osim ako ne postoje prepreke za povećanje konkurencije, a administrativno regulisanje cena će najverovatnije dati negativne rezultate.
Uzmimo za primer sadašnju kampanju protiv marži u trgovini. Ukoliko su zarade tako dobre, trebalo bi očekivati da se pojave konkurenti koji će težiti da u njoj steknu učešće. To bi trebalo da dovede do smanjenja marži, na nivo za koji se tvrdi da se sada može naći u susednim zemljama.
Visoka marža nije sama po sebi nešto rđavo. Ako se toliko može zaraditi u trgovini, to znači da ima mnogo prostora da se ona širi. Marža tu obavlja informativnu ulogu, jer signalizira preduzetnicima da ima prostora da se u trgovinu ulaže.
Naravno, ukoliko postoje prepreke širenju trgovine, ako postoji kolizija između vlasti i trgovaca, posredstvom korupcije ili na drugi način, pa se tako ograničava konkurencija, tada je potrebno tu vezu prekinuti, a ne preći na administrativne cene.
Pišite, predlažite, naši stručnjaci će vam odgovoriti:
E-mail: redakcija@blic.co.yu
