Izvor: Glas javnosti, 07.Dec.2009, 06:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Marketing kao politika
Naši evroamerički prijatelji (i poslodavci) znaju da je razvoj ravnodušnosti najbolje đubrivo za vladavinu nad nekim do juče nepokornim narodom. Zbog toga je oproštaj greha, a za taj posao je nekada bila nadležna crkva, izmešten u politiku. U savremenom svetu, i posledično u Srbiji, svaka vlast je u pravu dok je na vlasti, ona sama sebi oprašta sve grehe, trudeći se da od podanika koji su je neoprezno izglasali napravi zastrašujući ravnodušne ljude. To dovodi do istine: onima koji vladaju >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << neopreznim ljudima, samo je marketing crkva. Ako se svaka borba za slobodu završava novim i drugačijim ropstvom, ljudima postaje jasno da je borba za slobodu nemoguća. Patriotizam nema ozbiljan marketing, svaki dan ti dokazuju da je to zastareli način mišljenja. Teoretičari demokratije nadmašili su komunističko mišljenje o prevaziđenom imperijalizmu. Uvoz demokratije košta više nego svaka narodnooslobodilačka. Borba sa fašizmom imala je nekog smisla, baš kao i antikomunistička borba, mogao si čak i da pobediš. U sukobu sa ozvaničenom demokratijom, ma šta to bilo, demokratija se predstavlja kao nova i jedina vladajuća crkva koja malim ratovima spasava svet od velikih, katastrofalnih ratova. Protiv takve crkve svaka je borba opasna, posebno borba mišljenja.
Ne rugam se izvornoj demokratiji, rođenoj u borbi mišljenja. Ali, kao i drugi, vidim da se demokratija pretvorila u demokraturu koju ulepšava samo spretni marketing. Velike i moćne države, zabrinute za budućnost sve ravnodušnijeg sveta, zahtevaju od malih država zaraženih virusom demokrature, da ponekad, makar i simbolično, budu saučesnici u borbi protiv nekih starih ili tek otkrivenih terorističkih država koje remete vladavinu demokrature. Šta dokazuje sedamdesetak Crnogoraca koji će, čuje se i vidi, biti upućeni u Avganistan? Tamo je već sto hiljada Amerikanaca. Koliko im i kako mogu biti korisni sedamdesetak Crnogoraca? U pitanju je marketing. To je dokaz da je Crna Gora razumela potrebu da Nato vlada svetom i da je, makar dva koraka, ispred Srbije na putu u evropsku zajednicu sve ravnodušnijih naroda. Ako hoćemo da se takmičimo sa Crnom Gorom u brzini prijema u Nato i Evropu mogli bi, uprkos protestima opozicije, poslati u Avganistan makar sto i tri vojnika iz Srbije koja, vaj, u uvozu demokratije nije spretna koliko Crna Gora. Možemo li dozvoliti da čak i Crna Gora bude ravnodušnija od sve ravnodušnije Srbije.
Srbija već spada u pristojno ravnodušne države. Dokaze o ravnodušnosti Srbije vidimo svaki dan. V. d. srpskih državnika bude Srbiju iz ravnodušnosti samo kad nešto proslavljaju, kad je to njima korisno. Eto slavlja oko bele šengenske. Čak su i zlim Srbima, a valjda je to nečija zasluga, vraćena turistička prava. Naivni ljudi se nadaju da su im vraćena, kao pod Brozom, gastarbajterska prava. Kad se utvrde pravila igre, belošengenci će videti da nisu stekli pravo da se zapate u Evropi, dobili su pravo da vide Evropu i da se vrate kući. Ali, valja i to proslaviti. Bogati građani Srbije odavno imaju pravo da u Evropi potroše neku paru, sad su i siromašni stekli to pravo, ali ne verujem da ga mogu iskoristiti.
Mic po mic, korak po korak, i tu smo gde smo. Bela šengenska je jak marketinški potez. To je, posle dugo vremena, prvi zapaženi uspeh srpskih v. d. državnika. Uvoz demokratije u Srbiju se nastavlja, ali to je skupa roba. Ravnodušna borba za golu budućnost traje. Negde je dogovoreno da tamo gde smo naumili stignemo gologuzi.
